.....- О
манастиру
.....- Фотографије
.....- Спот
УБЕЛИМО РУХО ДУШЕ СВОЈЕ У ЧИСТОЈ РЕЦИ ПОКАЈАЊА –
ПРЕПОДОБНИ НИЛ МИРОТОЧИВИ
Људи су људи: човек вазда греши пошто је несавршен у свему, чега год се латио, безаконује; ни у једном делу неће остати без сагрешења, и стога, ако човек и погреши, нека схвати сагрешење своје, како би га исправио. Али на који начин доспети у исправљање? – Човек разуман, који појми сагрешење своје, познаје и Онога Који је кадар исправити га. Али човек злобан, у коме је дух метежни, не поима сагрешења своја и не познаје Онога Који би га могао исправити... Он се у безумљу и безосећајности сам оправдава, говорећи за свога духовника: «И он је исти такав човек као и ја што сам.» Благоразумни човек неће овако шта изустити, но ће рећи: «Упрљаше се хаљине срца мојега, идем у бању да их предам, како би се опет убелиле.»
Када крене таквим путем, праведник сретне човека који није свестан сагрешења својих и који ће га упитати : «Куда идеш?» - Овај одговарајући рекне: «Идем у бању, да се убеле хаљине моје», што ће рећи: помисли моје, јер сам их упрљао и немам снаге да их више на себи носим. А безбожник се насмеје и каже: «Па ако су и упрљане, зар ћеш их у бањи очистити? Боље ти је да их тако носиш, него да у бању ходиш; јер данас праљама не смеш дати никакву одећу да је убеле, пошто оне такве постадоше, да не само да ти неће хаљине опрати, него ће их још већма упрљати.» А благоразумни ће на то: «Брате мој, колико год да сам пута предавао хаљине своје да се оперу, ниједном ми нису биле враћене прљаве, а врате ми се пресветле; не знам шта то велиш и не разумем како ми уопште можеш тако одговарати, ти безосећајни човече, који не схваташ шта се с тобом дешава; а шта је мени до тога какве су данас праље? Важно је да рухо моје постане беље од снега...»
И тако се они удаље један од другога. Овај трезвеноумни оде у бању, преда хаљине своје, праље их оперу, он их опет добије, надене их на себе и отиде задовољан, блистајући и душом и телом!
А онај ко не верује да ће се ваистину то збити у бањи, односно који сумња у свету тајну исповести, увек ходи прљав, ма колико се трудио да изгледа уредно...Казаћемо, онај ко не преда себе и не повери владање своје духовнику, вазда смућиван бива и мира у себи не налази.