....... Претрага сајта

.....- Број 1
.....- Број 2

.....- О манастиру
.....- Фотографије
.....- Спот

 ОТАЧНИК ЗА МИРЈАНЕ

    Преподобни Јефрем Сиријски

    Постоји уздржање у језику које значи да не говоримо много и да не говоримо о испразним стварима, да обуздавамо језик и да не псујемо, да не вређамо својим речима и да се не заклињемо, да не празнословимо о нечему што није потребно, да не клеветамо један другог, да не осуђујемо брата, да не откривамо тајне и да се не бавимо оним што није наше. Постоји уздржање и за очи, оно значи да господаримо својим видом, да не управљамо поглед и да не мотримо пажљиво на све што нам је пријатно, или пак на нешто недолично. Постоји уздржање у слуху – када господаримо својим слухом и не поводимо се за празним гласинама. Постоји уздржање у раздражљивости  - када владамо гневом и не планемо одмах (од јарости). Постоји уздржање од славе – када владамо својим духом и не желимо да се прославимо, када не тражимо славу, не преузносимо се, не тражимо част и не гордимо се, када не маштамо о похвалама. Постоји и уздржање помисли – када помисли рушимо страхом Божијим, када се не приклањамо помислима које нас обмањују и распламсавају, када се не наслађујемо њима. Постоји уздржање у храни – када храну не користимо у изобиљу и када не тражимо скупоцена јела, када не једемо неправовремено и не препуштамо се стомакоугађању,када добра храна не буди у нама прождрљивост, када не желимо час ово, а час оно јело. Постоји уздржање у пићу – када господаримо собом и не пијемо вино без потребе, када не тражимо различите напитке, када не жудимо за задовољством, када господаримо чулом, када не повлађујемо случајно побуђеним жељама, када се не приклањамо жељама које побуђују на сладострашће, када се не наслађијемо оним што касније изазива мржњу, када не извршавамо вољу тела, него га обуздавамо страхом Божијим. Уздржан је онај ко не воли да гледа на женска лица, који се не одушевљава телесном спољашњошћу, кога не привлаче красоте, не наслађује се оним што је пријатно за чуло мириса, не бива обманут ласкавим речима, не састаје се са женама, посебно онима које нису смерне, не продужава разговор са женама. Велика је награда за уздржање и безгранична је његова величина. Због тога је заиста блажен онај који је задобио уздржање.
Блажени су уздржани, јер их очекују рајске утехе.
Бићемо трудољубиви, али нећемо бити трудољубивији у уобичајеним стварима него у делима Божијим.
Због уздржања којим се овде исцрпљујеш, твоја красота ће заблистати у брачној ложници (Царства Небеског).

Свети Василије Велики

    Дела нас разобличују када у невољи радије притичему свему другом, само не Богу. Да ли ти је болесно дете? Призиваш врачаре или око дететовог врата стављаш разне амајлије, или пак одлазиш код лекара због лекова, а превиђаш Онога Који га може спасити. Уопште, ти у свакој недаћи разобличујеш самог себе, речима називаш Бога уточиштем, док на делима тражиш помоћ од бескорисног и испразног. Међутим, праведнику је истинска помоћ – Бог.
Нека твоја душа не буде страствено привезана за земаљско богатство, него нека из њега извлачи корист. Немој га прекомерно волети нити му се дивити као једном од добара, него га употреби да ти послужи као оруђе.
Не би требало да бринеш о изобиљу онога што ти је потребно за живот, нити да се стараш о презасићењу и раскоши. Напротив, треба да будеш чист од сваког вида користољубља и разметљивости.
Требало би да будеш будан свакога дана и свакога часа, и да будеш спреман да савршено угодиш Богу, знајући да ће Господ доћи у онај час кад Га не очекујеш.
Шта је својствено хришћанину? Да се Крвљу Христовом очисти од сваке нечистоте тела и духа, и да твори светињу у страху Божијем и љубави Христовој.
За послушност Еванђељу тражиће се одговор од свих људи, било да су они монаси или да живе у браку.
Хришћанин ни о ком не сме лоше да говори, не сме да оговара, па чак ни да са уживањем слуша оговарања, не сме да буде спреман да лако поверује ономе што говоре о некоме, не сме да се препушта власти раздражљивости, не сме да се потчињава жељи, да се не гневи узалудно на ближњег, нити сме да према било коме гаји огорчење, не сме да узвраћа злом на зло.
Хришћанин никада не сме да се правда, него напротив, треба да буде свестан да је и пред Богом и пред људима он најгрешнији од свих. Он мора да уразуми и разуздане, да утеши малодушне, да помогне болесне, и да се побрине за гостољубље, за братољубље...Он треба да се удаљи од подлих људи, телесних и таштих, да више размишља, а мање да говори, да не буде дрзак на речима, да не допусти прекомерност у говору, да не буде склон смеху, него да се украси стидљивошћу, да поглед обори доле, а душу узнесе горе, на прекоре да не одговара прекорима, да буде покоран и да ради сопственим рукама, да се свагда сећа убогих, да пред свима буде смирен и да ненавиди преузношење, да буде трезвеноуман и да своје срце чува од лукавих помисли, да кроз извршавање заповести сакупља себи благо на небесима. Он свакодневно треба да преиспита своја дела и поступке, да се не препушта житејским бригама и непотребним разговорима, да се не занима за живот безбрижних људи, него да угледа само на живот Светих Отаца, да се радује заједно са оним који су узнапредовали у врлини, а не да им завиди. Он треба да страда са страдалницима, да плаче због њих и свагда да јадикује, али не да их оптужује, да не прекорева онога који се одвраћа од греха.
Да ли се окончао дан? Заблагодари Ономе КОји нам је подарио сунце да бисмо обавили дневне послове и Који нам је дао ватру да нам светли током ноћи и да нам служи за остале житејске потребе.
Облачиш ли хитон (лагану одећу)? Заблагодари Ономе Који ти ју је дао. Облачиш ли плашт? Удвостручи љубав према Ономе који нам је дао покриваче, погодне и за зиму и за лето, који нам чувају живот.
Било да добијемо пре или касније, свеједно ћемо благодарити Господу јер се све што чини Владика, домостројитељски савршава ради нашег спасења, само ако не будемо малодушни да прекратимо своје прозбе.
Хришћанин мора размишљати на начин какав доликује његовом небеском призиву, и мора живети достојно Еванђеља Христовог.
Хришћанин не би требало да буде расејан, и ништа не би требало да га одвлачи од сећања на Бога, на Његову вољу и Његове одлуке.

Свети Григорије Богослов

    Хришћани живе доле, али су изнад свега доњег, живе међу људима, али су изнад свега човечијег. Они су везани, али слободни; обуздани су, али ничим спутани; ништа у свету немају, али поседују све што је надсветско; живе двоструким животом и један презиру, а о другом се брину; кроз умртвљавање постају бесмртни; кроз одвајање од твари сједињују се са Богом; не познају страствену љубав, али пламте љубављу божанственом и страственом. Они наслеђују Извор светлости...
Ако се називаш хришћанин у том смислу што Христа исповедаш као Бога, онда и делима докажи своје исповедање.

Свети Јован Златоусти

За грешника нема веће користи него да свагда на уму и пред очима има своје грехове, да се што је могуће чешће унижава и да преиспитује себе. Ништа брже од тога не може да умилостиви гнев Божији – ни пост, ни бдење, ни било шта томе слично.
Да бисмо угодили Богу неговаћемо  душевну лепоту и читањем Писма, молитвама, милостињом и једномислијем једних с другима свакодневно спрати сваку нечистоту.
Онај који жели да угоди Богу и да буде чист и украшен врлинама, мора да води живот који није ни спокојан, ни пријатан, ни безбрижан, него тегобан и испуњен великим напорима и подвизима.
Зашто световна жалост обично доноси смрт? Зато што прекомерна жалост обично доводи или до сумње или до погубног богохуљења.
Ако хоћеш да будеш једнак апостолима, ништа те у томе не спречава: довољно је само да испуниш врлину милостиње, како ни у чему не би био сиромашнији од апостола.
Без девствености се може видети Царство небеско, а без милостиње не постоји никаква могућност за то.
Могуће је да, иако живимо у градовима, подражавамо мудрољубље пустиножитеља, као што и жена која је удата може и да пости, и да се моли, и да осети умилење.
Каква је, у ствари, корист од наслађивања земаљским? Оно данас постоји, а сутра га нема; оно је данас прекрасан цвет, а сутра прашина на ветру; данас је распламсана ватра, а сутра охлађени пепео.
Ако се бринеш за своје спасење, онда то показуј делима, а не речима... Зато се труди да поправиш свој живот, да ти неверујући не би рекао: «Како да знам да је Бог заповедио оно што је могуће? Ти, на пример, иако си хришћнин који је рођен и у тој најбољој религији, ништа такво не испуњаваш.» Шта ћеш рећи на то? Несумњиво је да ћеш одговорити: «Указаћу ти на друге који то испуњавају, односно на монахе који обитавају у пустињи (и светитеље).» Међути, зар се не стидиш што сматраш себе хришћанином, апозиваш се на друге, као да не можеш да докажеш да и сам твориш хришћанска дела? Неверујући ће ти одмах одговорити: «Зар ми је потребно да одлазим у планине и пустиње? Ако не можемо да живимо мудрољубиво у градовима, онда то може да буде велика покуда за хришћански начин живота, за који је неопходно напустити градове и побећи у пустињу.»
Све што чиниш, чини ради покорности Господу, и као да све чиниш Њега ради. То је довољно да не дозволиш никакву саблазан или пометњу.
У телу прославља Бога онај који се не препушта блуду, који се не преједа, који се не брине за спољашње украшавање, који се о себи брине само онолико колико је неопходно ради здравља, који не чини прељубу, исто као и она која се маже мирисима, не боји фарбама своје лице, задовољна је својим изгледом који јој је Бог дао и не додаје томе нита вештачко.

Свети Григорије из Нисе

    Нека крајња граница твоје бриге о животу буде задовољавање потреба оним што имаш.

Преподобни Исидор Пелусиот

Још док је био у Мајчиној утроби, Господ је био укључен у попис становништва и платио је порез ћесару, озаконивши и за нас да будемо покорни властима уколико то не штети нашој побожности. Зато ћемо и ми подражавати оно чему нас је научио Сам наш Бог, Који је према божанском домостроју постао сиромашан и нећемо, правдајући се својим сиромаштвом, одбијати да платимо порез.
Ко је за себе изабрао најскромнији и најуздржанији живот, тај је славан и велики душом.
Властима се на сваки начин треба покоравати у свему што не штети благочешћу, ни врлини, него је, напротив, захваљујући поштовању њених поданика, чини узвишенијом и достојанственијом.
Ни богатство, чак и када је велико и када са свих страна притиче, ни достојанство, чак ни када је царско, ни умни дарови украшени талантом речитости, ништа не значе ако нису сједињени уздањем у Бога. Труло је оно богатство које није доделио Бог, често се с кореном чупа и отима од оних што га поседују, слично дивљем и неплодном дрвету које шкоди околном дрвећу. Уколико нису украшени божанственом мудрошћу, умни дарови су бескорисни, јер не знају како да се обуздају. Господ враћа натраг мудраце и њихову мудрост претвара у лудост (Иса.44,25).Према томе, ако је садашње несигурно за неутврђене пред Богом и ако је будућност још непоузданија, латимо се освештаног сидра.
Ко се брине о житејском, не може ни да замисли нешто небеско или нешто ангелско.

Преподобни Јован Касијан

    Требало би да знамо да напор телесног уздржавања прихватимо зато да бисмо тим постом могли да достигнемо чистоту срца. Уосталом, узалудан ће нам бити тај труд ако, знајући циљ, неуморно прихватамо труд поста, а циљ, ради којега подносимо толико напора, не можемо да достигнемо. Боље је да се уздржимо од оне хране која је забрањена за душу (тј. од грехова и порока) и у којој прождирање браће има свој почетак, а за шта је речено: Не клеветај, да не би био истребљен.
До Царства небеског не узносе се ни безбрижни, ни раскалашни, ни размажени, ни разнежени, него упорни тражитељи (авва Авраам).
Имај на уму да видљиво уздржавање тела није још увек потпуно савршенство, јер њега могу да имају и неверујући, било због нужде, било због лицемерја (авва Теона).

Блажени Диадох

    Уздржање је својство свих врлина, због чега је подвижник дужан да се од свега уздржава. Као што одузимање и најмањег дела човечијег тела чини да целокупан његов изглед буде наказан, тако и немар према некој од врлина развејава васцело достојанство уздржања, иако човек то не види. Услед тога, не би требало упражњавати само телесне врлине, него и оне које имају силу да очисте нашег унутрашњег човека. Каква је корист од тога што ће тело сачувати девственост, ако душа блудничи с демоном непослушања? Како да буде овенчан онај који се чува од стомакоугађања и сваке друге телесне пожуде, али је пренебрегао разметљивост и славољубље, па не трпи ни најмању увреду, иако зна да ће Светлост правде обасјати само онима, који су их подносили у духу смирења?

Преподобни Нил Синајски

    Ако поседујеш богатство, подели га сиромасима, а ако га немаш – немој га сабирати. Циљ уздржања нису страдања, слабост или неугодности за тело, него лакоћа душевних кретања.

Преподобни Јован Лествичник
Приликом исхода душе нећемо бити оптужени због тога што нисмо творили чудеса, што нисмо богословствовали или што нисмо достигли виђења. Међутим, несумњиво је да ћемо Богу одговарати због тога што нисмо непрестано плакали над својим гресима.
Мирјани су ме питали: «Како да ми, који живимо са женама и бавимо се световним бригама, достигнемо савршенији живот?» Ја сам им одговорио: «Творите свако добро које можете да учините: никога не осуђујте, не будите притворни, никога не лажите, ни пред ким се не преузносите, никога немојте мрзети, не напуштајте црквена сабрања, према сиромасима будите милосрдни, никога не саблажњавајте, не насрћите на туђу част и сачувајте верност својим женама. Ако будете тако поступали, нећете бити далеко од Царства небеског.»
Ако победиш свог господара (стомак), онда ће ти свако место бити погодно за задобијање бестрашћа. Уколико пак он буде господарио тобом, онда ћеш до самог гроба бити убог.
Кад седиш за столом, сети се жалосне трпезе црва, и мање ћеш се наслађивати.

Преподобни Исаак Сиријски

   На свим путевима којима људи ходају у свету, они не налазе мир, док се не приближе нади у Бога и уздању у Њега јединог.
Ко се узда у Бога, он је чврст у срцу, и свим људима је очигледно његово достојанство и његова похвала пред непријатељима.

Преподобни Никодим Светогорац

    Када видиш лепе ствари које на земљи имају велику вредност, помисли да су оне ништавне као блато у поређењу с небеским лепотама и красотама које ћеш несумњиво добити после смрти уколико презреш цео овај свет.
Мораш чувати своје уши. Као прво, не слушај срамне и сладострасне речи, песме и музику због којих душа бива испуњена заносом и разнежена, а срце телесном пожудом. Као друго, не слушај бучне и речи које ће те засмејати, нити празне и бајковите приче и измишљотине, а ако их пак нехотице и чујеш, не наслађуј се њима и не одобравај их. Не доликује хришћанима да проналазе задовољства у таквим речима, него само раскалашним људима. Као треће, не слушај с насладом осуде, оговарања и клевете какве данас шире о својим ближњима, него их пресеци ако можеш, или се удаљи да их не би слушао. Као шетврто, не слушај празне и сујетне речи у којима већина светољубаца проводи своје време и не наслађуј се тиме. Најзад, као пето, клони се слушања било каквих речи које могу бити душегубне за тебе, међу којима ласкања и похвале ласкаваца сигурно нису на последњем месту. Напротив, приклони се слушању божанствених речи, светих песама и псалама и свега што је честито, свето, премудро и душекорисно, а посебно буди наклоњен слушању прекора и увреда када те њима обасипају.

Свети Тихон Задонски

    Престани да размишљаш о томе како да у овом свету задобијеш част, славу и богатство, како да ти трпеза буде богата, како да примиш госте и да у госте одеш, како да изградиш и украсиш велелепан дом, како да се обучеш у бољу одећу него други, како да се покажеш као мудрији и славнији од осталих, како да се провозаш у раскошним кочијама са добрим коњима, како да стекнеш што више земље и сељака, како да подигнеш што лепше вртове и у њима ископаш што богатије рибњаке – него размишљај о томе како да задобијеш вечно спасење. Нека ти ово буде прва ствар у свим твојим замислима, подухватима и делима, и тада ће, уистину ти кажем, твоја душа чути речи Божије и донети одговарајући плод. У противном, чак и ако напамет будеш знао целу Библију и остале хришћанске књиге, од њих никакву корист нећеш задобити за своју душу, уколико не напустиш прохтеве који, на свој начин, заглушују душу и не допуштају да у њу проникне реч Божија. Одреци се њих (прохтева), да би у твоју душу ступила реч Божија.
Приметио сам следеће: куда једна животиња прође, туда иду и све остале, макар од тога имале штету. Тако и многи људи неразумно поступају и поводе се за чулима, а не за разумом, и по угледу на животиње, следе једни друге, не обраћајући пажњу да ли је то за њих корисно или штетно. У свету примећујем ову незакониту и погубну усрдност. Један је почео да често приређује гозбе, да пије, да се напија и да напија друге, а остали одмах почињу да га следе. Један је сабрао велико богатство, и други се труде да то учине. Једна бестидница почиње да маже лице белилом и бојама, и одмах је у томе следе и остале... Зло започне један, а онда сви тако чине и оно постаје обичај који се тако чврсто утврђује, да, слично запуштеној болести, не може да се искорени. Људи ће ми се смејати ако не будем радио оно што они раде. Нека и цео свет ради оно што је Богу противно и душегубно, ти ради оно што је Богу угодно, а за твоју душу корисно. Ни цео свет неће моћи да те заступи пред судом Божијим. Тамо нећеш моћи да кажеш: ето, тај и тај је радио овако. Од Судије ћеш чути само једно: «Зашто ниси чинио оно што сам ти заповедио да чиниш?» Бога морамо поштовати неупоредиво више него цели свет. Ти у свету живи као Лот у Содому, где су се сви незаконито понашали. Међутим, он их није подражавао, него је радио оно што је било угодно светој вољи Божијој. И ти тако поступи и не подражавај оно што чини рђави свет. Нека све оно лоше што видиш или чујеш да раде људи за тебе буде као да га ниси ни видео ни чуо, као да си глув. Нека очи твога срца свагда буду управљене ка вечности, и сва световна дела биће иза тебе. У свету ћеш живети као да си сам, познавајући свога Створитеља и Његову свету вољу. Ако сте дакле васкрсли са Христом, тражите оно што је горе, где Христос седи с десне стране Бога. Мислите на оно што је горе, а не на земљи (Кол.3,1-2).

Преподобни Серафим Саровски

    На питање да ли би требало лечити болести, старац је одговорио: «Болест очишћује грехе. То, међутим, зависи од твоје воље. Корачај средњим путем и не прихватај више него што можеш да понесеш, јер ћеш пасти и непријатељ ће ти се смејати. Ево како ћеш да радиш: ако прекоревају – не прекоревај, ако те прогоне – трпи, ако те грде – хвали их. Осуђуј самог себе и Бог те неће осудити. Своју вољу покоравај вољи Господњој. Никоме се не додворавај. Препознај добро и зло у себи: блажен је човек који то зна. Љуби ближњег свог, јер је ближњи твоје тело. Ако по телу живиш, онда ћеш погубити и тело и душу. Ако пак будеш живео по Божијем, онда ћеш спасти и једно и друго. То су већи подвизи него да пођеш на поклоњење ( у Кијев).»
На питање да ли је потребно да, ради очувања свог звања, прихватамо трошкове који превазилазе приходе, старац је рекао: «Како ко може. И што је вишак, Бог је послао. Човеку су довољни хлеб и вода.» На питање да ли би угађање људима требало да иде до неслагања са вољом Божијом, старац је одговорио: «Многи су пропали због такве љубави. Ако неко не чини добро, онда и греши. Свакога морамо волети, а највише Бога.» На питање како се треба понашати према потчињенима, св. Серафим је одговорио: «Милостиво, и олакшавајући му бреме, а не батинама. Нахрани, напој и буди праведан. Ако Бог опрашта, опрости и ти.» Старац је затим говорио: «Све што је пригрлила и прихватила света Црква, треба да буде драго за срце хришћанина. Не заборављај празничне дане. Буди уздржан, иди у цркву, осим кад си болестан. Моли се за све и тиме ћеш учинити много добра. Поклони свеће, вино и уље за цркву. Милостиња ће ти донети много добра.» На питање о девствености и браку, старац је рекао: «И девственост је славна, и брак је од Бога благословен. Једино што непријатељ уноси пометњу.»
«Душу би требало хранити речју Божијом, јер је, како каже св. Григорије Богослов, реч Божија хлеб ангелски којим се хране душе гладне Бога. Најпотребније је читање Новог Завета и Псалтира, што би требало чинити стојећи. Одатле долази просветљеност разума који се мења божанственом променом.
Себе треба тако научити да ум на неки начин плива у закону Божијем и, руководећи се њиме, тако треба устројити и свој живот.»

Задонски затворник Георгије

    Док још има времена читајте црквене књиге, будите будни, молите се, трудите се, не дремајте, и све ради Господа творите да би вас Господ спасао Својом милошћу, да би вас очистио, обновио и подарио вечну радост страдалном срцу које и дању и ноћу тражи свог Господа. Ако привремено, тј. све жалости, недаће и тегобе, ма колико су тешке, прихватимо у духовном подвигу и ради творења заповести Господњих и ако их претрпимо до краја, радоваћемо се вечно и бесконачно. Читајте Псалтир с молитвама и поклонима – то ће вас спасти од сваке неугодности и умирити душу.
Молите се Господу док још има времена, док је душа још у телу. Благочестиви хришћански дом не трпи у себи празнословље и шале, илити безумни смех и разузданост, али ни завист, ни злобу, ни покуде, ни сладострашће, и нека Бог избави од тога сваку душу која се спасава. У хришћанском дому влада побожност, ред, мир, тишина, једноставност, најчистија љубав и незлобивост. У њему се чувају заповести Божије и све се чини у славу Божију. Најискреније вас молим да живите и размишљате онако како вас поучава сам наш Господ Исус Христос, Логос Божији, јер је то сам мир и вечна радост. Свагда би требало имати на уму и разумети  да су истинским хришћанима страна незнабожачка дела, обичаји и забаве. Морате се клонити оних људи који се не плаше Бога и не поштују га.
Када састрадавате са болеснима и саосећате са ожалошћенима, носећи истовремено и своје недаће, онда уистину правим путем идете у Царство Божије.
Девојка која је разборита и хришћанка, која жели да се спасе, тражи једино Бога и једино се за Њега привезује. Она љуби само Њега и само Њему жели да угоди. Она свој дух, душу и тело, као и своје очи и сва своја чула, чува у чистоти. Све показује њену целомудреност – и њене очи, и њене речи. Свега се плаши, па се плаши чак и да погледа на зло, јер свагда пред собом види Бога.Она се са страхопоштовањем и уз доличну припрему причешћује св. тајнама. Управо овде она налази своју радост, утеху и силу. Усрдно се моли Богу и Пресветој Дјеви Марији, Мајци Божијој, свом ангелу-чувару и свим светим дјевама. Она је верна и у најмањим стварима, али се не ослања једино на саму себе. Противи се и најмањим поводима за грех и најмањим искушењима. Удаљује се од свега што има или макар може да има и најмањи изглед зла. Клони се мушких скупова, забаве, игара и позоришта. Свуда са великом пажњом мотри на себе и у свему је опрезна, било да устаје из постеље или да леже у њу. Приликом облачења, њено огледало је распети Исус Христос, на Којега најчешће гледа. Она воли молитву, богомислије, читање душекорисних књига и богослужења, и у свему томе налази своје задовољство. Увек ради и никад није беспослена, брижљиво испуњава све своје дужности и све што Бог од ње захтева у том положају у којем ју је призвао. Живот девојке-хришћанке је живот скривен у Богу, духован, унутрашњи, смирен, једноставан, покајнички, примеран, поучан, усамљенички, ненаклоњен показивању саме себе. Она мисли о Богу и често ка Њему узноси свој дух и своје срце, по читав дан певајући или читајући псалме и остале духовне песме. Она одвраћа очи од свих безбожних, саблажњивих и срамних призора и слика, од свега што је противно целомудрености. Она затвара очи пред световним испразностима, њене речи и разговори су чистисве у њој казује на целомудреност, она не познаје шаљиве речи. Умртвљује своје тело, своја чула и своје страсти и обраћа поглед само на оне ствари које не могу да је саблазне или да је искушавају. Умерена је у јелу и пићу, смирена је и са свима сагласна. Својом кроткошћу и својим речима свима и свагда указује на љубав према целомудрености. С највећом смерношћу покрива своје тело, како се ништа не би показало као противно хришћанској кроткости и пристојности. Њен ход није надмен, не даје знакове очима и телесним покретима, не осврће се на све стране, него свагда смерно корача. Она уздише због сагрешења учињених против целомудрености, није привезана за свет, за почасти, богатство или наслађивања и често се моли Богу да сви живе целомудрено. Она воли усамљеништво, безмолвије и тишину. Непрестано бди над својим срцем, речима, разговорима, очима и над својим чулима.