Најистинскији циљ овог коначног живота јесте научити себесконачном животу.
Наш живот у овом свету није ништа друго до непрестано путовање ка будућем веку (св. Тихон Задонски).
Циљ нашег живота није да срећно поживимо на земљи, него да се, били срећни или не, и једним и другим достојно припремимо за добијање вечног блаженства у другом животу (св. теофан Затворник).
Бог је створио човека не само зато да би био просто живо биће, животиња, него и зато да би умом проницао у дубину тајни, а срцем се узносио на висине Божије (преподобни авва Јустин Поповић).
Онај ко себи у животу за циљ постави испуњавање воље Божије, труди се да детаљно и са највећом тачношћу сазна ту свесвету вољу посредством брижљивог изучавања Светог Писма, нарочито Новог Завета, посредством читања светоотачких дела, као и посредством испуњавања јеванђелских заповести својим спољашњим понашањем, и умом, исрцем (св. Игњатије Брјанчанинов).
И душа и тело су-гости, један небески, а други земаљски.
Не везуј се срцем за свратиште током свог земаљског странствовања. Ниједан мудар човек не диже кућу на путу.
Наш земаљски живот није ништа друго до непрестано и непрекидно приближавање смрти (св. Тихон Задонски).
Спознај премудрост Творца. Душа је бестелесна и Бог је бестелесан; ум твој није ограничен, ни Бог није ограничен местом. Душа је невидљива, нема боју, изглед, контуре, него се познаје само по дејству. Творац је души дао тело, као кола, у овом животу (св. Василије Велики).
Дан рођења пружа руку дану смрти. Живот је почетак смрти.
Човеков циљ није на земљи, него у другом животу. Када би био на земљи, ми не бисмо умирали, а пошто умиремо значи да наш прави живот није на земљи. Земаљски живот је само припрема за други живот (св. Теофан Затворник).
Први вапај новорођеног дошљака у свет јесте први весник његове смрти и прва надгробна реч.
Наш живот је налик морепловцу. Без обзира на то да ли током пловидбе стоји, седи или лежи-увек се приближава пристаништу и иде онамо куда путује брод; тако и ми, без обзира на то да ли спавамо или смо будни, да ли лежимо или ходамо, свакога трена приближавамо се крају.
Циљ свих који живе по Богу је-да угоде Христу Богу нашем и да се помире са Богом Оцем, кроз примање Духа Светог; и тако да уреде своје спасење (св. Симеон Нови Богослов).
Светлост је-циљ живота, а вера њен произвођач, заштита, ослонац и остварење (св. Теофан Затворник).
Дан људског живота, често пре вечери, пре поднева, пресеца ноћ смрти (св. Филарет Московски).
Свакодневно умири да би живео вечно (св. Антоније Велики).
Што је кап у поређењу са непрегледном пучином, то је овај живот у поређењу са будућим (св. Јован Златоуст).
Наш живот пролази веома брзо, а током њега треба да стекнемо или изгубимо живот вечни.
Пази, брате! Смртан си, ниси дуговечан: немој желети да због кратког времена насладе изгубиш живот вечни (св. Варсонуфије Велики).
Туге и радости у животу личе на сенку и точак: јер су непостојане као сенка и окрећу се као точак (св. Нил Синајски).
Нека срећан ток људских дела не производи неумерену радост у твојој души, и нека невоље не уништавају њену бодрост и узвишеност унинијем и тескобом (св. Василије Велики).
Стичи тако, да ти не би недостало; троши тако, као да дајеш сувишно (св. Филарет Московски).
Која сладост живота није праћена тугом? (св. Јован Дамаскин).
Циљ живота није спокојство на земљи, него блаженство после смрти, у другом животу. Ко носи било какав крст, тај иде сигурним путем ка томе. Ту се преселите својом жељом и надом, и све своје помисли и бриге усмерите ка стицању спокојства тамо (св. Теофан Затворник).
Читав наш живот састоји се из оног чега још нема и онога чега више нема-из жеља и жаљења.
Овај живот сматрај за тржницу. Ако се упустиш у трговину, остварићеш добитак; јер ћеш у замену за мало добити велико и за оно што брзо пролази-вечно. Ако пак пропустиш прилику, другога времена за ту размену неће бити (св. Григорије Богослов).
Кормилар води брод у луку, стрелац гађа мету, вајар и дрводеља стреме ка резултату своје вештине, и ми треба да имамо у виду циљ наших напора.
Живот има циљ; и речи и дела треба да се управљају кормилом ума (св. Василије Велики).
Присећам се како је неки од древних стараца једном међу својима објавио: радујте се са мном, ја сам сада цар! Како то? Зацарио се над страстима. И мада не може свако да објави нешто тако смело, ово стање је у хришћанству нормално. То и јесте циљ живота у Христу (св. Теофан Затворник).