Блажен је онај ко је задобио трпљење, јер у трпљењу је нада ( св. Јефрем Сиријски).
Трпљење – кочија за Царство Божије ( св. Теофан Затворник).
Ко нема трпљење, тај се, пошто је непромишљен, дружи са порочнима, троши време са клеветницима и лако скреће са истинитог пута (св. Јефрем Сиријски).
Христос је са мном, кога да се бојим? Чак и да се таласи подигну на мене, и море, и гнев власти, све је то за мене безначајније од паучине. Јер свагда говорим: Господе! Нека буде воља Твоја:; нека не буде то што хоће овај или онај, него што Ти хоћеш (св. Јован Залтоусти).
Без трпљења и храбрости нико не може да учини ни једно добро дело (св. авва Доротеј и Јован лествичник).
Веома је много оних који би хтели да се удостоје Царства – без напора, без подвига, без проливања зноја, али то је немогуће (св. Макарије Велики).
Ученик неког великог старца био је изложен телесној борби. Видећи његов труд старац му је рекао: «Ако хоћеш, помолићу се Богу да ти олакша борбу?» Ученик је одговорио: «Оче мој, мада се мучим видим у себи плодове напора; боље се помоли Богу да ми да трпљење у борби». Такав је онај ко заиста хоће да се спасе! (авва Доротеј).
Велики угодник Божији Јован Колов је умолио Бога и био избављен од деловања похоте, услед чега је пребивао у ненарушивом спокојству. Тада је отишао неком старцу, веома опитном у духовном животу, и испричао му шта се с њим десило. Срарац је одговорио: «Иди и помоли се Богу да ти врати борбу и ону скрушеност и смирење које си раније имао због своје борбе; јер помоћу тога душа напредује» (преп. Пимен Велики).
Немојмо се предавати смућености, унинију, малодушности и раслабљености када се у нама подигну свирепи таласи жеља и помисли, када ударе на нас као силни ветрови! Супротставимо се греху, јер том ћемо борбом изградити живу веру у Бога и живо Богопознање (св. Игњатије Брјанчанинов).
Блажено је трпети зло, а чинити зло је – више него грешно; јер онај ко трпи је наследник Христов, а ко га чини је –санаследник ђаволу (св. Нил Синајски).
Храброшћу се задобија победа ( св. Јован Лествичник).
Веруј да је трпљење увреда и понижења веома корисно и спасоносно за душу (авва Исаија).
После напора долази спокојство, мир Божији, који превазилази сваки ум. Баћушка отац Серафим је то назвао мирним устројством срца (св. Теофан Затворник).
Буди спреман да се повинујеш вољи Божијој, било да је у питању смрт, или живот, или каква невоља, и да увек жељно и са вером очекујеш велика и страшна искушења која долазе на тебе, патње, муке, па и најгорчу смрт (авва Исаија).
Оно што се са напором постиже, веома се цени и пажљиво чува, јер се душа изводи у одмор кад прође огањ и воду (Пс.65,12), и тиме се испитује слобода (св. Теофан Затворник).
Хришћани који са вером трпе невоље, увреде, болести и нападе лукавих демона, добијају мученичку славу (св. Макарије Велики).
Онај ко није трпељив, није тврд на речима, и његова се дела ковитлају као лишће на ветру (св. Јефрем Сиријски).
Демонска борба се у нама започиње на три начина: или због лењости, или због гордости, или због зависти демона (св. Јован Лествичник).
Ко не трпи борбу и нападе, тај је постао пријатељ демона (св. Јован Лествичник).
И не може бити да човек који благодари у несрећи страда. Душа се радује, попут мученика, добијајући венац (св. Јован Златоусти).
Да бисмо примили понижења и окове за Христа – треба тог још и да се удостојимо (св. Јован Златоусти).
Блажен је онај кога није оборила страст унинија, него је стекао савршено трпљење, због кога су сви свети задобили венце (св. Јефрем Сиријски).
Овај век је-век трпљења, а онај-век утехе (Древни монашки устави).
Дом душе је – трпљење, јер она живи у њему; храна душе је – смирење, јер се она храни њиме .
Хранећи се светом храном смирења, душа може да пребива у светом дому трпљења. Када те хране понестане, она излази из дома трпљења. Као вихор понесе је вихор и вртложи је. Као таласи се подижу у њој страсне помисли и осећања, потапају је у дубину неразумних и греховних размишљања, маштања, речи и поступака. Душа доспева у стање раслабљености, мрачног унинија, често се приближавајући понорима убиственг очајања и потпуног растројства. Желиш да непрестано пребиваш у светом дому трпљења? Онда треба да се снабдеш храном која је за то неопходна: задобиј и умножавај у себи смирене помисли и осећања (св. Игњатије Брјанчанинов).
За трпљење наоружај се смирењем и великодушношћу, која зависи од твоје слободне воље (Древни монашки устав).
Трпељив човек храбро подноси сваку невољу, болест и страдање на које наиђе, и може да одоли сваком искушењу (св. Јефрем Сиријски).
Где је Цар Христос, тамо је и теби, војниче, место (Древни монашки устав).
Када се појаве демонске помисли, претрпи, а потом се моли и уздај у Бога (авва Доротеј и Јован Лествичник).
Трпељив човек је далеко од гнева, страна му је раздраженост, не бежи од понижења, не љути се када га вређају, и радује се невољама (св. Јефрем Сиријски).
Непоколебљивост – то је једна од првих особина војника, и земаљског и духовног. Ратници искусни у борби за обележје храбрости сматрају одважни напад на непријатељске линије, али за неупоредиво већу храброст сматрају-мирно стајање, са непоколебљивом чврстином, под ватром непријатељске артиљерије, онда када то захтева општи план војсковође. Такви војници су најпоузданији. На такве војнике се највише ослања наш Подвигоположник Исус Христос и овенчава их духовним венцима. Ово делање заповеда нам Дух Свети: Ако изађе на те дух силнога, место своје не остављај. Напротив, Он прекорева колебљиве војнике и објављује им да ће бити лишени духовних дарова: Синови Јефремови затежући и бацајући стреле, окренуше се у дан рата... И одбаци Господ насеље Јосифово и племе Јефремово не изабра (Пс.77,9,67). Од тога и ви страхујте; потрудите се да донесете плод, по речи Господњој: у трпљењу (св. Игњатије Брјанчанинов).
Трпељив човек достиже сваку врлину; а у коме нема трпљења, тај није способан да се испуни врлинама (св. Јефрем Сиријски).
Онај ко поседује трпљење, избавиће се од многих невоља (св. Јефрем Сиријски).
Трпљење је мати храбрости; оно је слава живота праведних, који су, вежбајући се у трпљењу, задобијали благонаклоност Господњу (св. Јефрем Сиријски).
Трпи Бога ради у овом животу и твоја нада ће се оправдати (св. Јефрем Сиријски).
Господ је управитељ света и сваког лица, поготово ноих који му служе. Што год Он некоме пошаље, све је за спасење. Гајите веру у то и надом се надахњујте на трпљење (св. Теофан Затворник).
Онја ко је трпељив, у споровима чува мир, приљежан је у посту, постојан у молитвама, беспрекоран у делима, у оштежићу предусретљив, у сцаком делу добар и успешан (св. Јефрем Сиријски).
У човеку који ропће нема доброг расположења за послове, јер је роптање нераздвојно праћено леношћу (св. Јефрем Сиријски).
На земљи је више невоља него радости. И једно и друго шаље Бог, час да би пробудио из духовне успаваности, час да би пресекао неправде и грехе, час ради покајног очишћења, час ради уздизања покорности Богу, Који све уређује како би пружио повод да се покажу храброст, трпљење у славу Божију и друге узвишене врлине (св. Теофан Затворник).
Роптање представља велику рану, саблазан за друштво, разорење љубави, прекид једномилсија (св. Јефрем Сиријски).
Они који љубе Бога увек чувају одважно трпљење и никада не падају у очајање (св. Јефрем Сиријски).
Онај ко заволи трпљење, избавља се од сујетних брига и проналази благодат код Сведржитеља Бога, како у овом тако и у будућем веку (св. Јеферем Сиријски).
Непрестано пазећи на непријатеља, наоружај се трпљењем, које ће на тебе ставити шлем наде (св. Јефрем Сиријски).
Са невољама шта друго чинити ако не – трпети? Утврдите се у мисли да ништа не бива без Бога и да стога све бива нама на корист. А до нас је да све што се догоди искористимо на прави начин. Само ако покажемо трпљење – то је већ добро држање пред Богом (св. Теофан Затворник).
У борби са страстима, током напада, утврђуј се трпљењем (св. Јефрем Сиријски).
Трпљење је спасоносно за душу, јер трпељив човек увек има на уму угађање Богу и сећање на Њега (св. јефрем Сиријски).
Блажен је онај ко себе примора да трпи страдања, јер се путем невоља улази у Царство Небеско (св. Јефрем Сиријски).
Они који се труде ради сујетног живота, настоје да некако повреде оне који се труде ради Бога, како не би имали разобличење у близини (св. Јефрем Сиријски).
Трпљење треба да буде савршено, то јест треба издржати како доликује, да оно ни у чему не би било мањкаво.Савршенство трпљења је-трпети спокојно, чак и са радошћу, и благодарити Богу за околности које терају на трпљење које као право и суштинско благо. Верујте да трпећи клевету учествујуте у збору мученика и радујте се томе. Јер заиста је тако. А допуштајући тугу и самосажаљење, ви умањујете вредност онога што вам Господ пружа (св. Теофан Затворник).
Неуморно се труди како би избегао чамотињу, јер труд доноси животност као плод (св. јефрем Сиријски).
Не избегавај напоре ако хоћеш да наследиш подвижнике који су напорима стекли бесмртно спокојство (св. Јефрем Сиријски).
Блажен је онај ко је у делу Господњем постао налик храбром војнику, који успут подстиче лење и бодри малодушне (св. Јефрем Сиријски).
Трпите. Трпљењем се задобија душа, као да се купује на лицитацији (св. Теофан Затворник).
Лењеог човека Господ ће одбацити у време Свог другог доласка, јер није марио за своје спасење и није донео плодове трпљења (св. Јефрем Сиријски).
Буднога ће похвалити Господ, он ће угледати Сина Човечијег те ноћи од које ће задрхтати светови (св. Јефрем Сиријски).
Они који љубе доконост-за живот су мртви; а праведници, који проводе ноћи у бдењима, живи су и после смрти (св. Јефрем Сиријски).
Трпљење је пространа област. Не треба је тражити, она је свакоме под ногама и на плећима у довољној мери (св. Теофан Затворник).
Душа трезвеног човека прима речи Божије као жедна земља кишу (св. Јефрем Сиријски).
Ко избегава трпљење, тај бежи од спасења (св. Георгије Затворник).
Ако се трпљење поколеба, ни друга врлина се неће одржати .
Као што се трпљењем олакшава страдање, тако се без трпљења оно умножава (св. Тихон Задонски).
Униније и тело исушује, и душу мори.
Ми треба да се припремамо за подношење искушења и пре но што се оно појави, како бисмо се показали искуснима у тренутку његове појаве (авва Иперехије).
Ако нам се догоди каква радост, треба да претпоставимо како ни туга није далеко; а ако нас задеси невоља, очекујмо да ће нам се и радост приближити. Узмимо на пример оне који плове морем. Када се на њих подигну силни ветрови и буре, они не губе наду да ће се спасти, него се супротстављају таласима очекујући да ће се море стишати. А када се стиша, очекују буру: и зато су увек на опрезу, како их изненадни ветар не би затекао неприпремљене и потопио их (св. јефрем Сиријски).
Молитва је оном који тугује исто што и захлађење после жеге (св. Тихон Задонски).
«Који је претрпео до краја, тај ће се спасти» (Мат.10,22). А имамо ли шта да трпимо? Ту нико не оскудева. Свак има широко поприште трпљења; дакле и спасење нам је на дохват руке. Претрпи све до краја и бићеш спасен. Ипак, треба умети трпети; јер може се и трпети, а да од тога нема никакве користи. Као прво, чувеј свету веру и води беспрекоран живот за веру; сваки грех који се догоди одмах очишћује покајањем. Као друго, све што треба да претрпиш, примај као од руке Божије, имајући непрестано на уму да ништа не бива без воље Божије. Као треће, верује да све што од Господа потиче, Он шаље на добро душама нашим, и искрено благодари Богу за све- и за невоље и за утехе. Као четврто, заволи патњу ради њене велике спасоносности и жуди за њом као за горким, али исцељујућим пићем. Као пето, размишљај о томе да када се невоља појави , не треба да је збациш као тесну одећу, него да претрпиш. Трпео хришћански или не, свакако ћеш морати да претрпиш; онда је боље да претрпиш хришћански. Роптање не избавља из невоље, само је отежава; а смирена покорност пред одлукама Промисла Божијег и спокојство олакшавају невоље. Као шесто, за себе сматрај да не заслужујеш тако благу невољу; јер када би Господ хтео да те подвргне правди, зар би такву невољу требало да ти пошаље? Као седмо, изнад свега се моли и милостиви Господ ће ти дати чврстину духа, уз коју ће ти изгледати, док се други буду чудили твојим невољама, да заправо и немаш шта да претрпиш (св. Теофан Затворник).
Ништа толико не може да развесели очајника и онога ко је измучен тугом срца, као сећање на Бога (св. Исидор Пелусиот).
Наш Бог је свезнајући: сходно томе, Он може да нас избави од сваког непријатеља, да нас ишчупа из чељусти саме смрти. Наш Бог је преблаг: сходно томе, Он хоће да се ми наслађујемо благостањем у овом животу, који нам је од Њега дарован. И ако нас при свему томе притиска било каква несрећа, то значи да је суд Божији сматра корисном и неопходном за нас.
Ако ти Промисао шаље једну горку чашу за другом, тако да твоје срце почне да сумња у милосрђе господње, онда сам себе упитај: «Може ли сунце икада остати без својих зрака, и може ли Бог Љубав остати без икакве љубави?»
Свако од нас је везан својим кругом обавеза – и према Цркви, и према власти, и према друштву, а неко, поврх тога, и према породици. Испуњавање свих тих обавеза је круг добрих дела која Господ од нас захтева. Али савесно испуњавање од нас захтева труд и трпљење, да не бисмо само добро започели, него и да наставимо и да доведемо до краја (св. Теофан Затворник).
По томе познајемо да се Бог стара о нама, када несрећама и невољама лечи наше грехе (авва Серен).
Бог не допушта искушења која превазилазе нашу снагу. Мајстор лако удара у кристални и стаклени суд, да се не би разбио, док сребрни и бакарни удара јако; тако се слабима допушта лако, а јакома теже искушење (св. Тихон Задонски).
Кад ступиш у подвиг борбе са страстима како би угодио Богу, сматрај за себе да си распет на крсту и спокојно пребивај на њему, не запомажи и не отимај се, а нарочито одбаци сваку помисао да са њега сиђеш, све док не наступи час да и сам кажеш: «Оче, у руке Твоје предајем дух свој» (св. Теофан Затворник).
Дани туге пролазе као и дани радости.
Трпите и трпите! И још: будите спокојни! Утврдите се у вери да је све од Бога и да је све нама на добро, иако ми то јасно не видимо. Вера је и потребна за невидљиво, а за видљиво, шта ће вера? Сећајте се страдалника и тешите се њиховим трпљењем. Сећајте се гоњених и мучених и надахњујте се њиховим трпљењем (св. Теофан Затворник).
Немојмо клонути духом када нас задесе несреће. Какве год те невоље биле, оне су бујица и облак који пролази. Коју год невољу да узмеш, свака има свој крај; на коју год несрећу да укажеш, она има границу (св. Јован Златоусти).
«Ко претрпи до краја, тај ће се спасти» (Мат.24,13). Али неће се спасти свако ко трпи, него само онај ко трпи на путу Господњем. Овај живот је намењен трпљењу, свак нешто трпи и трпеће све до краја. Али, трпљење није од користи ако не бива ради Господа и ради Његовог светог Јеванђеља. Ступи на пут вере и јеванђелским заповести, па ће се поводи за трпљење умножити, али ће трпљење од тог тренутка почети да доноси венце, и оно, које је дотле било пусто, постаће плодоносно. Како нас заслепљује ђаво, кад као тешко и неиздрживо представља само то трпљење, које се среће на путу добра, док оно које он сам налаже на служитење страсти, представља као лако и безначајно, мада је оно теже и жалосније од трпљења које подносе борци против страсти и ђавола! А ми смо слепи и не видимо то... Тако се мучимо, трпимо и малаксавамо због ђавола, на своју погибељ (св. Теофан Затворник).
Све невоље кје трпимо, подносимо ради Божије заповести (св. Василије Велики).
Говорите: слава Богу за све! Слава Богу што нам шаље нешто да претрпимо, јер то је исто што и пружити прилику да се заслужи Царство Божије, које је обећано онима који трпе и спокојни су у трпљењу. Ако треба нешто да претрпите, претрпите, али придодајте томе и спокојство душе...Прво је од Бога, а друго од вас – тако ћете имати тачку додира са Господом (св. Теофан Затворник).
