.....- О
манастиру
.....- Фотографије
.....- Спот
О ПАХОНУ
У скиту се подвизавао један човек по имену Пахон, који је имао око 70 година. Десило се да је мене, по дејству демона, мучила блудна похота, тако да нисам био у стању да се борим са помислима и виђењима која су ми се дешавала током ноћи. Силно гођен страшћу, ја сам због тог искушења био спреман да напустим пустињу, али о томе нисам говорио Оцима поред мене, ни свом учитељу Евагрију, него сам се у тајности упутио у најзабаченију пустињу, и тамо сам провео 15 дана, посећујући оце у Скиту, који беху остарели у пустињи. Међу њима сам срео и Пахона. Пошто сам видео да је потпуно незлобив, а искусану подвижничком животу, усудио сам се да му откријем све оно што ме је мучило. А тада ми светитељ Божији рече: «Нека те све то не смућује, јер све то што трпиш, не трпиш због немарности. О томе сведочи место, оскудица у свему најнужнијем и немогућност да сретнеш жене. Напротив, то је ђаво навео на тебе због твоје ревности и добродетељи. Јер, блудна напаст је тројака: некада нас напада наше тело, које је добро неговано, некада нас нападају наше страсти кроз помисли, а некада нас напада ђаво из зависти. Ето, као што можеш видети, ја сам стар човек, а 40 година живим у пустињи, у овој келији, трудећи се око свог спасења. Али, и поред толиких мојих година, мене и сада нападају искушења. У току 12 година, од како сам напунио 50. годину живота, није прошао ни један дан нити једна ноћ, а да ме ђаво није напао. Мислећи да ме је Бог оставио, те због тога ђаво има толику моћ нада мном, ја претпоставих да пре умрем него да се препустим срамној страсти тела. Изашавши из своје келије, ходао сам по пустињи и наиђох на хијенину јазбину. У њој сам читав дан го лежао да би ме звери, кад дођу, појеле. И кад паде вече, звери, мужјак и женка, дођоше и оњушише ме и облизаше од главе до пете. И када сам помислио да ће ме појести, оне отиђоше. Целу ноћ сам тамо лежао, али не бих поједен. И помислих да се Бог смиловао на мене, те се вратих у своју келију. А демон, стрпивши се неколико дана, поче ме поново нападати, још страшније него прошли пут, те умало не похулих на Господа мог. Демон се претвори у девојку из Етиопије, коју сам срео у младости једног лета док је скупљала сено. Сада ми се учини да ми она седи на колену, и демон ме толико обузе, да се мени чинило да грех чиним са њом. Избезумљен, ја ударих ту прилику, и она нестаде. Веруј ми, брате мој, следеће две године нисам са својих руку могао спрати ужасан смрад зла. Због тога још више клонух духом, и у великом очајању сам почео да лутам пустињом. Наишавши на малу аспиду, ја је узех и принесох свом телу да би ме она ујела и да тако умрем. Али, она ме по промислу Божијем не уједе. После тога сам чуо глас који је говорио у мом срцу: «Пахоне, иди и бори се. Ја сам допустио да демон има толику власт над тобом, због тога да се ти не погордиш, мислећи да си у стању да сам савладаш демона. Сада, сазнавши своју немоћ, свагда прибегавај Богу, молећи се за помоћ.» Умирен овим речима ја сам се вратио у своју келију. Од тада осећам поуздање, и не нападан више оном блудном жељом, проводим у миру своје дане. Посрамљен демон, видећи моју одвратност према њему, није ми се више приближавао.»
Овим речима охрабри ме Пахон да наставим своју борбу са демонима. Охрабри ме за подвиге, научи ме да лако подносим рат са демоном блуда, и отпусти ме у миру, поручујући ми да свагда будем одважан у тој борби.
О МИЛОСРДНОМ МОНАХУ
У овом граду смо срели и једнога монаха, који је одбио да буде рукоположен за свештеника. У монаштво је ступио након извесног времена проведеног у војсци. Двадесет година је он у подвижничком животу, остајући поред епископа града, који је веома свет човек. Он је толико човекољубив и милостив, да често иа радо обилази градове ради помагања невољнима. Он без своје бриге не оставља ни стражаре, ни болнице, ни сиротишта, ни богаташе, ни просјаке, и свима указује помоћ. Немилосрдним и немилостивим богаташима он даје поуке о милосрђу и милостињи. Брине се о сваком сиромаху, дајући му најнеопходније. Мири оне који су у свађи, оне који су у ритама снабдева одећом, болеснима набавља лекове...
Оно што обично бива по великим градовима, дешава се и овде. Пред црквом је мноштво просјака који просе за кору хлеба. Неки од њих су ожењени, а неки нису. једном се догоди да се жена неког од њих породи ноћу под тремом, а беше зима. Док је она јаукала и мучила се од силних болова, блажени, који се тада молио у цркви, чу њено јаукање, прекину своје молитве, изађе да види шта се дешава, и пошто не нађе никога ко би јој помогао, сам обави посао бабице.
Одећа коју на себи има овај угодник не вреди ни једне паре, а храна његова не уступа његовој одећи. Он нема времена да се бави књигама, јер га дела човекољубља одвлаче од читања. Ако му неко од братије поклони књигу, он је одмах продаје, а новац дели сиротињи. Ако га неко пита зашто продаје књигу, он одговара: "Чиме ћу уверити мога Учитеља да сам брижљиво изучио његову науку, ако не будем, по његовом примеру, чинио дела његове науке?"
Овај светитељ, који је у таквој делатности провео свој век, до сада је у живој успомени у целом овом крају, а сам се наслађује вечном радошћу у Царству Небеском. За своје блажене подвиге он ће примити достојну награду. Пошто је на земљи хранио гладне и одевао наге, он се сада наслађује сваковрсном радошћу у Онога који награђује за добра дела.
О ДЕВОЈЦИ КОЈА ЈЕ ОКЛЕВЕТАЛА ЈЕДНОГ ЧТЕЦА
Кћи једног свештеника из Кесарије (Палестинске) паде у грех, и би научена од свога саблазнитеља да оклевета чтеца из тог града, те да на њега баци кривицу за свој пад. Кад је затруднела, она на питање ко је отац изјави да је дете чтецово. Кад је то чуо, свештеник се смути, и обавести епископа о томе, и овај одмах сазва црквени савет. Позвали су и чтеца, те га почеше испитивати како се то догодило. Овај, не знајући ништа о томе, говорио је да је невин. Епископ, наљутивши се, врло строго рече: "Дакле, ти не признајеш свој грех, и не кајеш се, ти јадниче испуњен нечистотом!" Чтец рече епископу: "Кунем се да сам рекао истину и да са тим немам ништа, јер ја нисам крив према њој чак ни у мисли. Ако желите да чујете оно што не постоји, онда ћу рећи да сам учинио". Кад је то рекао, епископ га разреши дужности чтеца, а овај паде пред ноге епископа, молећи: "Ако само због тога што рекох да сам згрешио, ти донесе одлуку да ме лишиш почаснога степена, и сматраш да сам недостојан да будем клирик, онда нареди да ми она од сада буде жена, јер сада нити сам ја клирик, нити је она девојка." Када је то чуо, епископ и отац девојке, сложише се да она пође за чтеца, сматрајући да је он везан за њу и да не може без ње. Младић, када је прими из руке епископа и њеног оца, наговори је да са њим пође у женски манастир, и тамо убеди настојатељицу да је чува док се не породи. Пошто остави девојку у манастиру, младић се затвори у једну келију, и поче живети веома суровим животом, припадајући Христу, скрушеног срца, са многим сузама и вапајима: "Господе, Ти знаш моја дела, јер Ти једини све знаш и ништа није скривено од Тебе. Нема ни једног тајног места на које би се човек могао сакрити од Твоје свевидеће силе. Ти све знаш и пре него што се догоди, Ти једини гледаш дубине помисли, и сваку мисао видиш потпуно јасно. Ти си строги испитивач свега што је у срцу, и судиш праведно; Ти си помоћник онима којима је учињена неправда, Ти си заштитник оклеветаних који се не да преварити; Теби је немило све што је неправедно, ; на теразијама Твојим увек претеже правда; Ти си увек у светлости неприступној, и свако дело човечије збива се пред Твојим очима. Зато, Твоме праведном и непроменљивом суду припада да објави моју невиност." Док је младић био у молитви и истрајно постио, приближавали су се дани када је девојка требало да се породи. А када наступи час, поче се откривати и праведни суд Божији, који подвргну клеветницу страшним и неподношљивим мукама. Јаук, муке, ужасна виђења адских мука, силно су мучили ту јадницу, а дете не излазаше из њене утробе. Прође један дан, па други, а муке су бивале све несносније. Настаде трећи дан, па четврти, а муке се страховито увећаше. Затим настуи пети дан, па шести, па седми као најцрњи, и несрећна жена од неисказаних мука већ беше на самрти. У току тих дана она ништа не окуси, нити је спавала. Али пошто су се порођајне муке непрекидно увећавале због молитава младића, на крају омекша њено срце и признаде: "Авај, мени јадној!Мени прети опасност да пропаднем са своја два зла: због клевете и блуда. Изгубила сам своје девичанство и одала се сраму! Мене је други упропастио, а ја сам оклеветала чтеца." Када су то чуле манастирске девственице, рекоше о томе њеном оцу. А он, бојећи се да га не оптуже за клевету, прећута о свему. Али праведни Суд Божији, који све открива, настави да мучи несрећницу све јачим боловима. Када она од болова није могла нити да живи нити да умре, наста осми дан, па девети и њу покри тама непрестајућих мука.Када њени јауци посташе већ неподношљиви за сестре које бејаху око ње, оне о томе рекоше епископу. Када он чу о томе, посла чтецу два ђакона да га о свему томе известе, и да му кажу да се помоли за избављење несрећне жене. Али честити младић им не даде одговор, нити им отвори врата. Од како се затворио у келију, он је стално испуњавао уобичајено правило поста, и молио се Богу. На крају, отац се сажали на своју кћер, оде епископу да га моли да се у цркви помоли за њу. Али и када сви узнеше молитву Господу, јадница се не ослободи мука, јер молитве оклеветаног учинише да то тако буде. Тада се епископ упути ка келији у којој је био чтец. Када је покуцао на врата, младић није хтео да отвори. Онда, након неког времена, епископ нареди да се скину врата, и када уђоше у келију, затекоше младића у усрдној молитви како клечи. И после многих молби, епископ га подиже и рече му: "Брате Евстатије, по промислу Божијем, клевета је обелодањена, молитве твоје су услишене, сажали се на ону која је згрешила према теби и због тога се силно мучи у боловима. Опрости јој грех и реци Господу да је порођајем ослободи мука." Пошто се честити чтец усрдно помоли Богу заједно са епископом, јадница одмах би ослобођена мука и роди дете. Тада поче да моли да јој опросте безакоње ради молитава праведника, кога од тога часа сви због честитости стављаху у ред мученика, јер он, одбацивши сваку бригу, узиђе на такву висину добродетељи, да је био удостојен духовног дара. Ово сам написао да не би неко, клеветајући друге, запао у ђавоље замке, те да у овом животу не би био подвргнут неподношљивим страдањима тела, као што се догоди са поменутом лажљивом девојком, а да по ослобођењу од тела не би био предан на вечне муке. Сваки клеветник разгневљује Бога. Ако оклеветани добродушно трпи и молитвама постиже обелодањивање клевете, очекујући праведни суд Божији, попут овог чтеца, увенчан Христом, тај ће се и овде, колико је могуће, прославити, и тамо бити удостојен вечних венаца. Зато изучимо тачно непобедиву силу молитве, која утврђује верне, милује грешнике, помаже усрдне у добродетељи, савлађује свако створењеоблагорасположава Творца свега, дарује венце онима који живе побожним животом, изобличава клеветнике и дарује Царство Небеско онима који трпељиво подносе клевете.