.....- О манастиру
.....- Фотографије
.....- Спот

СВЕТА МУЧЕНИЦА ВЕЛИКА КНЕГИЊА ЈЕЛИСАВЕТА

Детињство принцезе Јелисавете

Света преподобномученица Јелисавета Фјо- доровна рођена је 1. новембра 1864. године као друго од седморо деце у породици Надвојводе Хесен-Дармштатског Лудвига IV и принцезе Али- се, ћерке енглеске краљице Викторије. О њеном васпитању старала се сама мајка, која је децу поди- зала у строгој енглеској традицији. Старије ћерке саме су обављале домаће послове: спремале собе, постељину, ложиле пећи. Јелисавета Фјодоровна је касније причала како су је "код куће научили свему". Одећа и храна били су сасвим једностав- ни. Мати је пажљиво надгледала развијање талена- та и склоности сваког детета у породици, трудећи се да их одгаји на поузданом темељу хришћанских врлина и да им у срца усади љубав према ближњи- ма, посебно онима који страдају.

Родитељи свете Јелисавете велики део свога имања употребљавали су у добротворне сврхе, па су тако деца са мајком стално обилазила болнице, старачке домове и домове инвалида. Сваке субот^е болесницима су носили букете цвећа, а са некима од њих би се и блиско спријатељили.

Како је света Јелисавета касније говорила, на њу су још у младости снажан утисак оставили под- визи католичке светитељке из епохе крсташких ратова, која је иначе била њен далеки предак и по којој јс добила име, Јелисавете Тириншке, познате по дубокој религиозности, самопожртвованој љу- бави према људима и делима милосрђа.

Света Јелисавета је од детињства посебно заволела природу и цвеће, а пошто је имала умет- ничког дара, радо га је сликала. И касније у живо- ту значајан део времена посвећивала је сликању. Такође, волела је музику и имала врло пријатан глас. Сви који су је познавали врло рано су при- метили њену љубав према ближњима. Егоизам јој је био потпуно стран. Увек се трудила да помогне другима, чак и када би то било њој на штету.

Веома рано спознала је да живот на земљи представља крсни пут. Године 1873.породицунад- војводе Лудвига задесила је прва несрећа: трогоди- шњи син Фридрих је на мајчине очи пао кроз про-зор и погинуо. Три године касније у Дармштату се појавила епидемија гушобоље од које су се разбо- лела сва деца осим Јелисавете. Мајка је проводила ноћи покрај кревета болесне деце. Ускоро је умрла четворогодишња Марија. Трагични губици тешко су погодили Надвојвоткињу Алису, па се и она са-ма разболела и упокојила у тридесет петој години. Тиме се пре времена завршило Јелисаветино де- тињство. У жалости, она је почела још усрдније да се моли. На прво место ставила је своје ближње: свим силама се трудила да олакша очев бол, да га подржи и утеши, а своме брату и млађим сестра- ма, посебно шестогодишњој Аликс, будућој Цари- ци-мученици, да колико-толико замени мајку.

Русија - Велика кнегиња

Пролазиле су године и принцеза Јелисавета је стасала у праву лепотицу - била је висока и склад- на, са прекрасним цртама лица. Међу претенден-тима на њену руку најупорнији је био принц Вил- хелм Пруски, потоњи немачки Кајзер Вилхелм, ко- ји је још као студент у Бону често долазио у посете у Дармштат и већ тада се заљубио у Јелисавету. Али његова груба и осиона природа њој се ни ма-ло није допадала, па га је одбила, што он никада није могао да јој опрости.

Коначно, решила је да прихвати брачну пону- ду свог друга из детињства, Великог кнеза Сергија Александровича кога је упознала још давно, када је долазио у Немачку, пратећи на путовањима мај- ку, Руску Царицу Марију Александровну. Зашто је одабрала баш њега? Света Јелисавета је од ране младости била искрено побожна и желела да води девственички живот. Исту тајну жељу имао је и Сергије. Ипак, као деца из владарских породица, морали су да ступе у брак који би одговарао ин-тересима њихових династија. Сазнавши једно од другога за потајну жељу, договорили су се да ступе у брак у коме ће до краја живети као брат и сестра. За њихово окружење ово је остало непознато.

Тако се принцеза Јелисавета, када је наврши- ла двадесет година, удала за Великог кнеза Сергија Александровича. Њен супруг био је пети син ру скот Цара Александра II и млађи брат Цара Алек- сандра III . Рођен 1857. године, веома образован, во- лео је књижевност и музику. Иако је наизглед био уздржан, па чак и хладан према окружењу, запра-во је многима помагао, али тихо и ненаметљиво.

Непосредно уочи удаје, Јелисавета је писала својој баки, краљици Викторији: "Драга бако... велика је срећа знати да се бринете о нама као о сопственој деци. Да је сада жива драга мама, како би јој било угодно да види Вашу доброту према нама... Тако се радујем што ћете видети Сергија када будете дошли следећег месеца, и надам се да ће он на Вас оставити пријатан утисак. Сви који га знају воле га и кажу да има праведан и благоро- данкарактер...".НасвадбууРусијуПринцезуЈели- савету пратила је читава породица, укључујући и дванаестогодишњу Аликс, која ће ту први пут сре- сти свог будућег супруга, царевића Николаја.

Прешавши руску границу, Јелисавета је наи- шла на дочек какав је у то доба само Русија могла да приреди. Знајући за њену љубав према цвећу, младожења је све вагоне украсио мирисним цве- товима искључиво беле боје. На свакој станици дочекивао ју је народ, на челу са свештенством и представницима власти. И сви су били одуше- вљени њеном лепотом, грациозношћу и чудесним осмехом. Она је наравно знала како ће висок по- ложај заузимати у Русији, али желела је да сачува своју скромност и једноставност. Месец дана уочи свадбе, писала је: "Драга моја бако, ...када ме опет будете видели, надам се да нећете код мене наћи никакву промену на горе, јер желим да будем јед- ноставна у понашању и добра - онаква какву би и мама желела да ме види... Воли вас Ваша благодар-на унука Ела".

Венчање је обављено у јуну 1884. у цркви Зим- ског дворца у Санкт Петербургу. Венчаница прин- цезе Јелисавете, као и свих невести царских сино- ва, била је начињена од сребрног броката у руском стилу, са дугим расеченим рукавима. Преко ње но сила је плашт бордо боје порубљен хермелиновим крзном, који се вукао по земљи. На глави је имала брилијантску дијадему, круну великих кнегиња и накит Екатерине II , који је приликом венчања но-сила свака невеста дома Романових. Интересант- но је да су се венчали најпре по православном обреду, а затим у једној од дворских сала по про- тестантском. У то време у Русији је постојала про- тивканонска пракса бракова са неправославнима, јер од њих није тражено да пређу у Православље како би могли да се венчају. Прелазак у Правосла- вље пре ступања у брак био је обавезан једино за невесту Императора. Тако је Велика кнегиња Јелисавета у прво време остала протестанткиња. Ипак, она се живо интересовала за руски језик, желела је да што боље упозна културу и нарочито веру своје нове домовине.

Одмах након свадбе, млади супружници по- шли су на њихово имање Илинскоје, уз обалу реке Москве, шездесет километара удаљено од старе престонице, где су са кратким прекидима остали до краја лета. Јелисавета Фјодоровна је много за- волела то место које је Сергије добио у наследство од мајке, и које ни по чему није подсећало на рас- кошна имања руске аристократије онога времена, па су се супружници и касније ту често склањали од светске вреве и сујете. Тако су могли да воде једноставан сеоски живот, не оптерећујући се строгим правилима понашања на двору. Ваздух је мирисао на шуму и пољско цвеће, а мир и ти- шину нарушавао је само цвркут птица. Одатле су често полазили на поклоњење руским светињама. Сергије Александрович је био дубоко побожан чо- век, живео је по захтевима Цркве, строго држао постове, редовно ишао на богослужења, посећи вао манастире. Велика кнегиња је свуда пратила мужа. Ево како је описала свој осећај приликом првих сусрета са православним храмовима: "... Следећег данаувечепошлисмоуТројице-Сергије-ву лавру и посетили разне друге цркве тамо. Оне су тако задивљујуће, неке су подигнуте у XIV ве- ку. Наравно, тамо су биле и свете иконе, и када је Сергије пао на колена и поклонио им се, ја сам та-кође начинила врло ниске поклоне, тако да не бих саблазнила људе, и мислим да тиме нисам отишла предалеко. Само сам целивала крст када су ми га пружили и руку свештенику, како је овде уобича- јено... Овај град (Москва) је тако леп и чудесан, да ватрено желим да нацртам различите познате храмове. Али за то нема времена...". Православни храмови пружали су јој задивљујући осећај, тајан ствен и благодатан, ни налик ономе што је осећа-ла код протестаната. Видела је радост свога мужа након примања Светих Тајни Христових, па је и сама пожелела да приступи Светој Чаши, како би ту радост могли да поделе. Замолила га је да јој набави књиге духовног садржаја, православни ка- тихизис и тумачење Светог Писма, како би умом и срцем могла да докучи која је вера истинита.

По окончању одмора младенци су се вратили у престоницу, где су их чекале бројне друштвене обавезе. Велика кнегиња је одмах све придоби- ла својом срдачношћу, једноставним опхођењем

и финим смислом за хумор. Умела је да око себе створи угодну и опуштену атмосферу, добро је плесала, имала је веома истанчан укус. Уз то, би- ла је изузетно лепа. Уметници који су покушавали да насликају њен портрет никада ту лепоту нису успевали да пренесу до краја; један од њих је ово прокоментарисао речима да се савршенство не мо- же опонашати. Такође, ниједна сачувана фотогра- фија Велике кнегиње не дочарава у потпуности њену лепоту. Велики кнез Константин Константи- нович је 1884. године написао и светој Јелисавети посветио следећу песму:

Гледам ше и уживам у сваком шрену:

Тако си неоиисиво - добра!

О, заисша, иза шакве красоше,

Једнако ирекрасна душа!

У швојим очима Шаји се дубина

Некакве крошосши и скривене сеше;

Као анђео си савршена, шиха, чисша.

И нека нишша на земљи,

Од запа и иашњи мношх,

Не иомуши швоју чисшошу;

А свако ко ше види,

Бош нека ироспави,

Који сшвори шакву леиошу!

Без обзира на свој успех у друштву и честе из- ласке, света Јелисавета је у себи осећала тежњу за усамљеношћу и размишљањем. Волела је да шета

у природи, препуштајући се сазерцавању њене ле- поте и размишљајући о Богу. Такође, тајно је поче- ла да чини дела милосрђа, за која су знали само њен муж и малобројни блиски људи.

Истина Православља

Године 1888. Цар Александар III је поверио Сергију Александровичу да буде његов представ-ник на освећењу храма свете Марије Магдалине у Гетсиманији, који су заједно подигли у Светој Зе- мљи, у спомен на њихову мајку, Царицу Марију Александровну. Света Јелисавета је у то време већ добро схватала да протестантизам више не може да задовољи њене духовне потребе и да јој је Пра-вославље постало много ближе. Сергије Алексан- дрович никада ни једном речју није покушао да јој стави до знања колико силно жели да она при-ми Православље, препуштајући ту унутрашњу и суштинску одлуку само њој. Но, она је осећала не- нормалност ситуације у којој супружници имају различиту веру. Мучиле сује сумње. Када је сазна-ла за могућу посету Светој Земљи, Јелисавета Фјо- доровна је то доживела као Божије указање, па је стала да се моли да јој тамо, на Гробу Господњем, Сам Спаситељ открије Своју вољу. Супружници су стигли у Палестину у октобру 1888. Најпре су посетили Назарет и Тавор, гору Преображења, а онда су стигли у Јерусалим: "То је као сан - писа

ла је света Јелисавета - видети сва та места, где је наш Господ пострадао за нас; то је такође и огром- на утеха". Посебно снажан утисак на њу оставио је величанствени руски храм Свете Марије Магда- лине, са пет позлаћених луковичастих купола, по- дигнут у Гетсиманском врту, у подножју Маслино-ве горе; до дана данашњег то је један од најлепших јерусалимскиххрамова, окружен зеленилом кипа- риса и маслина. Видевши ту красоту и осетивши присуство благодати Божије, Велика кнегиња је рекла: "Како бих желела да овде будем сахрањена". Није ни слутила да је изговорила пророштво које ће се испунити 35 година касније. Као дар храму Свете Марије Магдалине, Јелисавета Фјодоровна је донела драгоцене сасуде, Јеванђеље и воздухе.

После посете Светој Земљи Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна чврсто је одлучила да ће прећи у Православље. Овај корак није могао да за- устави чак ни страх од тога да ће нанети бол сво- јим сродницима, пре свих оцу. Коначно, 1. јануара 1891. упутила је оцу писмо, у коме му саопштава своју намеру да прими православну веру:

"...А сада, драги Тата, - писала је - хоћу нешто да Вам кажем, и молим Вас да ми за то дате Ваш благослов.

Свакако сте приметили какво дубоко пошто- вање гајим према овдашњој вери, још онда када сте последњи пут били ту, пре вмше од годину и по дана. Ја сам све време размишљала, читала и молила Бога да ми покаже прави пут, те сам до- шла до закључка да само у Православљу могу да нађем пуноћу истинске и силне вере у Бога, коју човек мора да има како би био добар хришћанин. Био би грех да остане овако како је сада - да по форми и за спољашњи свет припадам једној цр- кви, а у себи да се молим и да верујем онако као и мој муж. Ви не можете да замислите колико је он добар: никада ни на који начин није покушао да ме приволи, препуштајући све то у потпуности са- мо мојој савести. Он зна колико је то озбиљан ко- рак, и да треба бити потпуно уверен, пре но што се донесе таква одлука. Ја бих ово учинила и ра- није, само, мучило ме је што тиме Вама причиња- вам бол и што многи наши рођаци неће моћи да ме разумеју. А Ви, зар Ви нећете разумети, драги мој Тата? Ви ме тако добро познајете. Ви свакако видите да сам се на тај корак одлучила само по ду- бокој вери, и зато што осећам да пред Богом треба да стојим са чистим и верујућим срцем. Како би једноставно било - да остане овако како је сада; али, како би то онда лицемерно и лажљиво било, и како свима да лажем - да се по спољашњим обре- дима претварам да сам протестанткиња, кад моја душа у потпуности припада овдашњој вери. Дуго сам и дубоко о томе размишљала током шест годи- на колико сам у овој земљи и знам да сам 'прона-шла' веру. Тако силно желим да се за Васкрс при- честим Светим Тајнама заједно са мојим мужем.

Можда ће вама ово изгледати неочекивано, али ја о томе већ дуго размишљам и сада више не могу да одлажем. Савест ми то не дозвољава. Молим Вас из свег срца, када добијете ово писмо, опро- стите Вашој ћерки ако Вам је нанела бол. Али, зар вера у Бога и исповедање вере не представљају јед- ну од главних утеха у овом свету? Молим Вас те- леграфом ми одговорите само једну реченицу кад добијете ово писмо. Нека Вас Господ благослови. Ово ће бити таква утеха за мене, јер знам да ће би- ти доста непријатности, пошто нико неће схвати- ти мој корак. Молим Вас, само једно, драго, мало писмо".

Отац није послао ћерки жељени телеграм са благословом, него писмо у коме саопштава да му њена одлука наноси бол и да благослов не може да јој да. Тада је Јелисавета Фјодоровна показала хра- брост и духовну чврстину, послушавши Христове речи: И сваки којије осшавио кућу, или браћу, или сесшре, или оца, или машер, или жену, или децу, или земљу, имена Мош ради, иримиће сшо иуша онолико, и наследиће живош вечни (Мк. 19,29). Без обзира на душевне патње, није се поколебала у од- луци да пређе у Православље. Уопште, чврстина је била једна од главних одлика њеног карактера: када би донела неку одуку, она би ишла право ка циљу, не обазирући се на препреке. "Моја савест - писала је света Јелисавета поново оцу - не до- звољава ми да продужим у истом духу: то би био грех; остајући за друге у мојој старој вери, ја сам све ово време лагала... Било би немогуће за мене да наставим да живим онако како сам живела ра- није". Потом је замолила царског исповедника, протојереја Јована Јанишева, да за њеног оца у пи- сменој форми изложи догмате православне вере и разлике између Православља и протестантизма. Овајјетоучиниоисвојеручнојенанемачкомјези- ку саставио текст под насловом "Тачке разлике из- међу православног и протестантског учења". Поро- дица њеног супруга је вест о преласку Јелисавете Фјодоровне у Православље дочекала са великом радошћу, али њени рођаци били су разочарани. Сматрали су да је њена одлука плод утицаја Серги- ја Александровича. "Ти ме називаш неозбиљном

•  писалајесветаЈелисаветабрату- и кажеш даме
је очарао спољашњи сјај цркава. Ту грешиш. Ни-
шта спољашње ме не привлачи, ни богослужење

•  него основе вере. Спољашња обележја само нас
подсећају на унутрашње... Ја прелазим из чистог
убеђења, јер осећам да је ово најузвишенија вера,
и то чиним са најдубљом увереношћу да је тако
Богом благословено". Само је бака Велике кнеги-
ње, краљица Викторија, схватила њено душевно
стање и написала јој нежно и охрабрујуће писмо,
које је светој Јелисавети донело велику радост.

Двадесет петог априла 1891. над Великом кне-гињом Јелисаветом савршена је Света Тајна Миро- помазања, при чему јој је остало старо име, али сада не више у част Јелисавете Тириншке, него у част свете праведне Јелисавете, мајке светог Јова- наПретече. Коначно, своме супругу онаје могла да се обрати библијским речима: Твој народ иосшао је мој народ, и швој Бог - мој БоЈ (Рут. 1,16).

Исте године Цар Александар III поставио је Великог кнеза Сергија Александровича за гене- рал-губернатора Москве. Супруга генерал-губер- натора морала је и против своје жеље да испуњава многе обавезе: стално су ишли на пријеме, концер- те и балове који су Јелисавету Фјодоровну веома умарали и често код ње изазивали јаке главобоље. Била је приморана да се љубазно осмехује гости- ма, да плеше и води разговоре, без обзира на то какво је било њено лично расположење или стање здравља.

Ускоро по доласку у Москву Јелисавета Фјодо- ровна је доживела смрт две блиске особе. Њена ро- ђака, принцеза Александра, са којом ју је везивало врло блиско пријатељство, умрла је приликом пре- временог порођаја и то управо у време када су она и њен супруг Павле Александрович били у посети наимањуИлинскоје. ЈелисаветаФјодоровнаиСер- гије Александрович су касније усвојили малог Ди- митрија који је преживео порођај и његову стари-ју сестру Марију, тако да су деца живела са њима. Недуго затим света Јелисавета је изгубила и свога вољеног оца. Овај тужни период представљао је уједно и доба њеног духовног узрастања. Још то ком живота у Петербургу, она је много временапо- свећивала добротворној делатности; боравећи у Илинском обилазила је домове сиромашних сеља- ка и помагала им колико је могла; али сада се та де- латност још више разгранала: обилазила је болни- це за убоге, сиротишта, поправне домове и затво- ре. Свуда се трудила да људима олакша страдања: делила је храну, одећу, новац, поправљала услове у којима су ти несрећници живели. Лик сваког стра- далника, болесника, убогога и сиромаха болно се одражавао у њеном срцу. Житељи Москве брзо су почели да цене милосрђе Велике кнегиње и она је задобила огромно поштовање у народу. "Добро-творна делатност је веома тежак и узнемирујући посао - вели светитељ Теофан Затворник - иако је увек праћен дубоком утехом. За неку боју кажу да она тако дубоко и чврсто улази у материјал који се боји, да заувек остаје на њему... Тако и доброчин-ство обоји душу!.. На доброчинству се понајвише види светлост богосличности".

У то време свима је већ постала очигледна ве- лика љубав између Аликс, млађе сестре свете Јели- савете, и Царевића Николаја. Али све околности биле су против. "Сада о Аликс. - писала је света Јелисавета - Дотакла сам се тога питања, али све је као и пре... Све је у рукама Божијим... Авај, свет је тако злобан. Не схватају колико је то дуготрајна и дубока љубав са обе стране... Ја то желим само зато што ми се допада тај млади човек (Царевић Николај). Његови родитељи воде узоран породични жи- вот, и та срдачност и побо-жност, која им даје снаге у тешким тренуцима живота, приближава их Богу". Године 1894, и поред многобројних препрека, напокон је донета одлука о веридби принцезе Аликс Хесенске за наследни- ка Руског престола, Николаја Александровича. Јелисавета Фјодоровна се веома радова- ла томе што ће двоје заљубље- них коначно моћи да постану супружници, и што ће сестра сада живети близу ње, у Ру- сији. Пошто је сам Цар Алек- сандар III у то време имао тек 49 година и био у пуној физичкој снази, тако да се причало како прстима може да савије сребрну рубљу, Јелисавета је била уверена да ће њена сестра, двадесетдвогодишња Аликс, имати довољно времена да у потпуности савлада руски језик, упозна и заволи руски народ и добро се припреми за узвишено служење Руске Царице. Но, воља Божија била је другачија. Пре- столонаследникова невеста је у Русију стигла у тренутку када је Цар Александар III већ лежао смртно болестан. Упокојио се на рукама царевића Николаја, скромно и смирено, онако како је и жи-вео, као прави хришћанин. Присутни су били са- мо чланови најуже породице, његов исповедник отац Јован Јанишев и свети Јован Кронштатски. Следећег дана, двадесетпрвог октобра, принцеза Аликс је прешла у Православље са именом Алек- сандра. Венчање Цара Николаја II и Александре Фјодоровне обављено је недељу дана након сахра- не, а крунисање у пролеће 1896. у Москви. Тако је почела владавина последњег Руског Цара.

У јулу 1903. у Саровује обављено свечано про- слављање преподобног Серафима. У Саров је допу- товала читава Царска Породица. Царица Алексан- дра Фјодоровна се молила светом Серафиму да јој буде дарован син. У Саров је дошла и Јелисавета Фјодоровна са супругом. Из Сарова она пише: "... Какве немоћи и болести смо видели, али и какву веру! Чинило се да живимо у доба земаљског жи- вота Спаситељевог. Како су се молили, како су плакали - те несрећне мајке са болесном децом - и, слава Богу, многи су се исцелили. Господ нас је удостојио да видимо како је нема девојчица про- говорила, али, како се само мајка молила за њу!"

У црнини

Када је 1904. почео Руско-јапански рат, Јели- савета Фјодоровна је одмах почела да се бави ор- ганизовањем помоћи за фронт. Један од њених главних задатака било је отварање радионица за помоћ војницима - њима су биле заузете све сале дворца у Кремљу, осим Престоне. Хиљаде жена ра- дило је на машинама за шивење и за радним сто- ловима. Огромни прилози стизали су из целе Мо- скве и из провинције. Одатле су на фронт слали пакете са храном, одећом, лековима и поклонима за војнике. Велика кнегиња је на фронт слала и по- кретне цркве са иконама и свим оним што је нео-пходно за савршавање богослужења, а војницима је лично на поклон слала Јеванђеља, иконице и молитвенике. Од сопствених средстава формира- ла је неколико санитарних возова. У Москви је подигла болницу за рањенике коју је стално посе- ћивала, а организовала је и специјалне комитете за материјално обезбеђење удовица и сирочади војника и официра.

Ипак, руска војска је трпела пораз за пора-зом. По читавој земљи изузетан замах добили су терористички акти, митинзи и штрајкови. Држав- ни и друштвени поредак се распадао, спремала се револуција. Велики кнез Сергије Александрович је сматрао да се према револуционарима морају предузимати оштрије мере и о томе је известио Императора. Саопштио је да у оваквој ситуацији он више не може да обавља дужност генерал-гу- бернатора Москве. Господар је прихватио оставку свога стрица и тако су супружници напустили губернаторски дом, преселивши се привремено у Нескучноје.

Сергије Александрович је био убеђени монар- хиста, присталица "чврсте руке" и један од од ца- ревих најоданијих саветника. У жељи да уздрмају стубове на којима царство почива, револуциона- ри су донели одлуку да га уклоне. Револуционар-на терористичка организација осудила је Великог кнеза на смрт. Њени агенти почели се да га прате, тражећи погодну прилику да изврше казну. Јели- савета Фјодоровна је знала да њеном супругу пре- ти смртна опасност. Заједно са својом усвојеном децом, Маријом и Димитријем, супружници су се преселили на сигурније место. Велика кнегиња је примала анонимна писма у којима су је упозора-вали да не прати свога супруга ако не жели да по дели његову судбину. Али она се управо због тога још више трудила да га ни за трен не оставља са-мог, него га је по могућству свуда пратила. Ипак, обавезе у радионицама повремено јој нису допу- штале да буде уз њега.

Осамнаестог фебруара, по изласку из куће, Сергије Александрович је убијен у бомбашком нападу који је извршио терориста Иван Каљејев. Када је света Јелисавета дошла на место злочина, тамо се већ народ окупио у великом броју. По сне- гу заливеном крвљу били су разбацани делови тела, комади одеће, крхотине кочија. Јелисавету Фјодоровну су покушали да спрече да приђе му- жевљевим посмртним остацима, али нису успели у томе. Она је својим рукама у тишини почела да сакупља откинуте делове мужевљевог тела и да их ставља на носила. Тако на носилима посмртни остаци Великог кнеза пренети су у цркву Чудовог манастира која се налазила у близини. Света Јели- савета их је допратила у храм који се за час испу- нио мноштвом народа, и тује, покрај носила са ко- јих се још сливала крв, на коленима провела прву заупокојену службу. На излазу из цркве сачекала су је њихова усвојена деца, Марија и Димитрије. Отпратили су је кући и тамо су до касно у ноћ при- чали о Сергију. Тек тада она је почела болно да плаче. Сутрадан је обукла црнину и причестила се у цркви у којој је стајао сандук са телом њеног супруга. Код куће је писала телеграме и с времена на време се распитивала за здравствено стање ко- чијаша, човека који је 25 година био у служби код њеног супруга и који је такође био тешко рањен у атентату. Рекли су јој да је његово стање безна-дежно и да може брзо да умре. Да не би растужи- ла самртника, Јелисавета Фјодоровна је скинула црнину и обукла плаву хаљину у којој је дотле би-

ла, па је тако пошла у болницу. Тамо се нагнула над постељу самртника и чула га како пита за Серги- ја Александровича. Присилила је себе да се насмеје и љуба- зно му је одговори- ла: "Он ме је послао да вас обиђем". Уми- рен њеним речима верни слуга се исте ноћи упокојио.

Парастоси и за- упокојене Литургије текле су једна за другом, а Велика кнегиња је све време клечала покрај сандука. Трећега дана после мужевљеве погибије осетила је да покојникова ду- ша нешто тражи од ње и схватила како је Серги- је Александрович шаље код убице, да му пренесе његов опроштај. Света Јелисавета је пошла у за твор где су држали убицу. Каљејев је рекао: "Вас нисам хтео да убијем. Неколико пута сам га видео и имао сам спремну бомбу, али били сте са њим и ја сам одустајао од напада". Она му је одговорила: "Зар ви нисте у стању да схватите, да сте заједно са њим убили и мене?" Затим је рекла да му доноси опроштај Сергија Александровича и замолила га да се покаје. У рукама је држала Јеванђеље. Замо- лила га је да га узме и чита, но он је одбио. Света Је- лисавета му је ипак оставила Јеванђеље у ћелији, заједно са малом иконом, надајући се чуду. "Мој покушај није донео резултат - рекла је - али ко зна, можда у последњи час постане свестан свога греха и покаје се". Цару Николају упутила је мол- бу да помилује убицу, што је он одбио, сматрајући да би такав чин представљао охрабрење за друге терористе.

Сергија Александровича су сахранили у малој цркви Чудовог манастира. На дан сахране, Јелиса- вета Фјодоровна је дала да за покој душе њеног супруга по читавој Москви организују бесплат- ни оброци за сиромахе. У Чудовом манастиру су свакога дана током четрдесет дана савршаване заупокојене службе. Велика кнегиња је била при- сутна на свакој од њих, а често је и ноћу долазила у цркву молећи се за новопрестављеног. Ту је осе- тила благодатну помоћ светих моштију светитеља Алексеја, митрополита Московског, кога је од тада нарочито поштовала. Сматрала је да је светитељ Алексије у њено срце усадио жељу да сав свој прео- стали живот посвети Богу. На месту мужевљевог убиства подигла је споменик - велики крст, на ко- ме су биле уклесане Спаситељеве речи: Оче, оиро- сши им,јер не знају шша чине (Лк. 23,34).

Прекретница

Од дана када је њен муж погинуо, Јелисавета Фјодоровна више није скидала црнину, из јелов- ника је заувек избацила месо, повукла се у себе и посветила молитви. Њена спаваћа соба у Никола-јевском дворцу почела је да подсећа на монашку келију. Сав раскошан намештај био је уклоњен, зи- дови су прекречени у чисту белу боју, на њима су се налазиле само иконе и слике духовног садржа-ја. Није се појављивала ни на каквим пријемима. Одлазила је само у храм, на венчања и крштења сродника и пријатеља, да би се одмах потом врати- ла кући или на посао. Такво њено држање често је наилазило на неразумевање окружења. Светско друштво није могло да разуме духовни преврат ко- ји је силовито почео да се одвија у души Велике кнегиње; многи су је критиковали. Али ње се то више није тицало, тежила је ка удаљавању од свет- ског живота и тражила нове путеве.

Отворила је две болнице где је обилазила бо- леснике и у томе налазила утеху и макар делимич- ни заборав своје туге: прву на имању Илинскоје, а другу у Москви, близу Кремља, у једној згради коју је изнајмила. Испрва, бол у њеној души био је силан, али постепено постала је свесна да је све земаљско сујетно и да је потребно да се у цели- ни посвети духовном животу и служењу Богу и ближњима. Ако хоћеш савршен да будеш – вели Господ - иди иродај све шшо имаш и иодај сиро- масима, и имаћеш бпаго на небу, иа хајде за Мном (Мт. 19,21).

На идеју да подигне манастир Велика кнегиња дошла је годину дана након мужевљеве погибије. Она је поседовала огромну збирку накита - дијаде- ма, огрлица, наруквица и драгог камења, а такође и веома вредних уметничких предмета. Све су то били поклони који су је везивали за срећне дане и драге људе који више нису били на овом свету - успомене од мајке, оца, баке, њеног драгог Серги- ја. Решила је да заувек раскине са протеклим жи- вотом и да читаво своје богатство одмах употреби за добро ближњих. Сакупила је све драгоцености, укључујући чак и бурму са венчања, пажљиво их је разврстала и поделила на три дела: први део, по- клоне чланова Царске породице, предала је у др-жавну благајну; други део је поделила сродници- ма и пријатељима; а трећи највећи део одлучила је да употреби за подизање манастира: хтела је да створи обитељ у којој би сестре сјединиле моли- тву и рукодеље са активном помоћи ближњима. Присетимо се на овом месту јеванђелских речи Господњих, да је шешко бошшоме ући у Царсшво Небеско (Мт. 19,23). Светитељ Теофан Затворник ове речи тумачи на следећи начин: "Ту се мисли на богаташа који у самоме себи види мноштво могућ- ности и снаге за постизање свога благостања. Али чим онај ко има много, одсече сваку привезаност за своје имање, угаси у себи сваку наду на њега и престане да у њему види свој главни ослонац, он у срцу бива исто што и онај ко нема ништа: отворен му је пут у Царство Небеско. Богатство тада не са- мо да му не смета, него му помаже, јер му пружа могућност да чини добро". На Великој Ординки у Москви Јелисавета Фјодоровна је купила имање које се састојало од четири велике зграде и врта, и започела је са радовима на подизању велике ма- настирске цркве.

Испрва, она је желела да у манастиру који је настајао обнови древну установу ђаконисе, која је постојала у првим вековима хришћанства. Т)а- конисе су у то доба могле да буду само удовице или старије девственице. Њихове главне обавезе биле су: да пазе на понашање жена које ступају у Цркву, да их обучавају основама вере, да помажу приликом Свете Тајне Крштења, а такође да бри-ну о сиромашнима и болеснима. У време гоњења против хришћана ђаконисе су служиле мученици- ма и мученицама у тамници. Ипак, Руски Синод није одобрио идеју о препороду те установе и све- та Јелисавета се одрекла своје намере. Митропо-лит Анастасије (Грибановски) пише: "Стремећи ка томе да буде у свему послушно чедо Православ- не Цркве, Велика кнегиња није хтела да користи преимућства свога положаја како би себе у било чему, чак и у најмањем, ослободила потчињено- сти општеобавезним правилима или посебним одлукама црквених власти... Једно време, на при- мер, она је озбиљно размишљала о обнови древне институције ђакониса, у чему је добила ватрену подршку митрополита Московског Владимира (будући свештеномученик, у време Октобарске револуције најстарији руски архијереј и један од првих убијених). Али против тога је, због неразу- мевања, устао епископ Гермоген (у то време Сара- товски, после је био у Тоболску, где је мученички пострадао), оптуживши Велику кнегињу без ика- квих основа за протестантске тенденције (због че- га се после и сам кајао). Он ју је приморао да се одрекне те идеје".

Стварање Марто-Маријинске обитељи изи- скивало је огромне напоре Јелисавете Фјодоров- не. Посла је било толико да је често одлазила на по- чинак далеко иза поноћи. По вољи Божијој у тим напорима помогао јој је један случај. Године 1906. Велика кнегиња је прочитала књигу "Дневник пу- ковског свештеника, са службом на Далеком Исто- ку током читавог минулог Руско-јапанског рата", коју је написао свештеник Митрофан Серебрјан- ски. Пожелела је да упозна аутора и позвала га је у Москву. Као резултат њихових сусрета и разго- вора појавио је пројекат Устава будуће обитељи, који је припремио отац Митрофан, а који је света Јелисавета прихватила као основ.

За савршавање богослужења и духовно ста- рање о сестрама према пројекту Устава био је потребан жењени свештеник, али који би са попа- дијом живео као брат са сестром и стално се на- лазио на територији манастира. Света Јелисавета је молила оца Митрофана да управо он постане духовник будуће обитељи, јер је одговарао свим захтевима Устава. Рођен у Орелу 1870. године, у великој свештеничкој породици, отац Митрофан је васпитан у побожном и строгом духу. Пре при- мања свештеничког чина се оженио, али пошто он и његова супруга нису имали деце, уз обостра- ну сагласност решили су да живе целомудрено у браку. Од 1896. отац Митрофан је служио као пу ковски свештеник, учествовао је у рату, а затим се вратио у родни Орел где је постао настојатељ парохијске цркве. У Орелу су га веома волели, као истинског и духовно опитног пастира.

На убеђивање Велике кнегиње отац Митро- фан је пристао да пређе у Москву и служи у новој обитељи. Али на повратку кући схватио је колико га суза тамо чека, колико ће парохијани бити рас- тужени вешћу о одласку љубљеног духовног оца. После дугог размишљања, решио је да пошаље те- леграм и одбије понуду Велике кнегиње. Одједном, прсти његове руке почели су да трну и рука му се одузела. Ужаснула га је мисао да више неће моћи да служи у цркви, а то што се догодило схватио је као уразумљење. Почео је ватрено да се моли Богу и обећао да ће пристати да пређе у Москву. Два са- та касније рука је поново почела да му се помера. Када је отац Митрофан у парохији објавио вест о свом одласку, сви су плакали, почели су да га моле, да му пишу, да апелују црквеним властима. Пролазили су месеци, а отац Митрофан никако да напусти Орел. Осетио је како није у стању да то учини. Тада је рука поново почела да му се одузи-ма. Пошао је у Москву, дошао у Иверску капелу и са сузама се молио пред Иверском иконом Мајке Божије за исцељење. Пошто је дотакао икону, пр- сти болесне руке поново су почели да се померају. Тада је отишао код свете Јелисавете и радосно је обавестио о чврстој одлуци да прихвати њен пред лог. Тако је отац Митрофан постао наставник и помоћник Јелисавете Фјодоровне, која га је висо- ко ценила, и истински духовник њене обитељи.

Велика кнегиња је Устав своје обитељи мо- рала да прерађује неколико пута како би он удо-вољио свим захтевима и примедбама Светог Си- нода, али није посустајала - знала је да је свако богоугодно дело праћено искушењима. Било је сасвим природно што су се неки чланови Синода са неповерењем односили према стварању таквог манастира, јер је у питању била сасвим нова уста- нова, каква дотле у Русији није постојала. Дотеру- јући устав, она се дописивала са разним манасти-рима и духовним библиотекама у свету, изучава- ла је организацију древних монашких обитељи, а неколико пута одлазила је и у Зосимову пустињу како би пројекат разматрала са старцима. Ове бе- седе са подвижницима силно су утицале на њу, па је под њиховим руководством и сама незадрживо кренула путем духовног усавршавања. Према све- дочанствима савременика "одликовала се потпу- ном спољашњом и духовном послушношћу стар- цу, без чијег благослова ништа није предузимала; због тога је добила унутрашњу утеху и спокојство душе..." У то време савршавала је молитвено пра- вило светог Серафима Саровског за световњаке и све време бавила се Исусовом молитвом. Године 1908. она је свом брату Ернесту на поклон посла- ла бројанице и у писму му објаснила како да их

користи: "...Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног - ту молитву сваки хришћа- нин понавља: добро је да се заспи са њом, добро је да се живи са њом. Изговарај је понекад, у спомен на твоју старију сестру која те воли".

Обитељ Светих Марте и Марије

Јер отаднех, и дадосше ми да једем; ожеднех, и наиојисшеме; сшранац бејах, и иримисшеме; наг бејах, и оденусше ш; болесшан бејах, и иосешисше ме... кад учинисше једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисше (Мт. 25,35-36,40). Испуња- вајући овај завет Христов, обитељ Светих Марте и Марије отпочела је са радом 10. фебруара 1909. године.

"Веома је карактеристичан сам назив који је Велика кнегиња дала установи коју је основала: Марто-Маријинска обитељ - пише митрополит Анастасије - јер је њиме унапред била одређена мисија обитељи. Та заједница требало је да буде као дом Лазарев, укоме је тако често боравиоХри- стос Спаситељ. Сестре обитељи биле су позване да сједине узвишени удео Марије, која се посвети- ла речима вечног живота, и удео Марте, која се посветила служењу Христу оличеном у Његовој најмањој браћи..." Испрва, тамо је било свега шест сестара, но за годину дана њихов број се повећао на тридесет и настављао је да расте. Долазиле су

младе жене из разних друштвених слојева - од племкиња до сељанки - које су, надахнуте приме- ром Велике кнегиње, решиле да живот посвете служењу Богу и ближњима. Темељ обитељи пред- стављао је Устав манастирског општежића. Рекли смо да су се на имању на коме је подигнут мана- стир налазиле четири велике зграде. У првој од њих направљена је трпезарија за сестре, кухиња, остава и келије, у другој - црква и болница, поред ње - апотека и амбуланта, док се у четвртој на-лазио стан за свештеника - духовника обитељи, школа за девојчице из сиротишта и библиотека. У манастиру су подигнута два храма: први, одмах до болнице, у част светих Марте и Марије, осве- ћен је у јесен 1909, а други, велики храм, посвећен Покрову Пресвете Богородице подигнутје 1911.

Деветог априла 1910. у цркви Светих Марте и Марије, током свеноћног бдења обављено је посве- ћење 17 становница манастира на челу са светом Јелисаветом у звање крсшових сесшара љубави и милосрђа. Свака је добила бројаницу уз обавезу свакодневног обављања одређеног броја Исусо- вих молитава. Велика кнегиња је скинула црнину и обукла белу монашку одежду. Тога јутра она се обратила сестрама следећим речима: "Остављам

блистави свет у коме сам заузимала висок поло- жај и заједно са вама ступам у већи свет - свет си- ромаха и страдалника". Све посвећене сестре дале су завет да ће водити девственички живот, посве- ћен раду и молитви. Следећег дана на Литургији света Јелисавета била је узведена у чин настојате- љице. Током свечане службе епископ Трифон је, обраћајући се светој Јелисавети, рекао: "Ова оде- ћа сакриће Вас од света, и свет ће бити скривен од Вас, али она ће истовремено бити сведок Ваше добротворне делатности, која сија пред Господом, у славу Његову". Главни задатак сестара био је по- сећивање сиромашних и болесних у њиховим до- мовима, са указивањем како медицинске, тако и материјалне и моралне помоћи. При обитељи је постојала и трпезарија за сиромахе, где је свако- дневно бесплатно дељено преко 300 оброка. Из- ван зидина обитељи Велика кнегиња је отворила дом са становима за сиромашне девојке које су ра- диле у фабрикама или студирале. Такође, отвори-ла је дом за жене оболеле од туберкулозе.

У самој Марто-Маријинској обитељи дневне активности започињале су у шест сати ујутро. После заједничког јутарњег молитвеног правила у болничком храму, света Јелисавета је сестрама давала послушања за предстојећи дан. Оне које би биле слободне од послушања остајале су у храму, где је почињала Божанствена Литургија, на коју су долазили и дечаци и девојчице из сиротишта. Обед је протицао уз читање Житија светих. У пет сати поподне у цркви је служено вечерње. Уочи празника и недељних дана савршавано је свеноћ- но бденије. У девет сати увече у болничком храму читано је вечерње правило, а после њега би сестре добиле благослов настојатељице и повукле би се у келије. Четири пута недељно, после вечерњег бого- служења, читани су акатисти: недељом - Господу Спаситељу, понедељком - Арханђелу Михајлу и свим бестелесним Небеским Силама, средом - све- тим женама-мироносицамаМарти и Марији, и пет- ком Мајци Божијој или Страдањима Христовим. У капели која је подигнута на крају манастирског врта, читан је Псалтир за упокојене, непрекидно, све до дана њиховог погребења. Преко дана су ака-тист читале углавном монахиње московских мана- стира, а ноћу би то чинила сама света Јелисавета, чији се глас јасно чуо у тишини ноћи. Ту би се она молила до зоре и почетка новог радног дана.

Духовним животом сестара руководио је ду-ховник обитељи протојереј Митрофан Серебрјан- ски. Два пута недељно он је разговарао са сестра- ма и исповедао их. Осим тога, сестре су свакога дана у одређено време могле да дођу по савет или поуку код духовника или настојатељице. Света Јелисавета је заједно са оцем Митрофаном учила сестре шта је њихов задатак - не само медицин- ска помоћ, него и духовна помоћ исцрпљеним, за-блуделим и очајним људима. Сваке недеље после вечерње службе у цркви Покрова Мајке Божије одржавана је беседа за народ, са заједничким по- јањем молитава.

"На свеукупном спољашњем стању обитељи, на самом њеном духовном животу, као и на свим делима Велике кнегиње уопште, лежао је одраз от- мености и културе, не зато што је она томе при- давала некакав самодовољан значај, већ зато што је такво било нехотично дејство њеног стваралач- ког духа" - пише у својим успоменама митрополит Анастасије. СветаЈелисаветајеуМарто-Маријин- ској обитељи живела истинским подвижничким животом. Спавала је на дрвеном кревету без ду- шека. Строго је држала постове и уопште јела је мало, искључиво храну биљног порекла. Њен по-чинак често није трајао дуже од три сата. У поноћ је устајала и одлазила на молитву, у својој келији или у цркви, а потом би обилазила болницу. Тру-дећи се да у свему подражава древне монахе, она је тајно носила кострет и вериге. О томе је у сво-јим успоменама писала једна од сестара. Она је једном, док још није научила правила понашања у манастиру, ушла у келију настојатељице без мо-литве и благослова. У келији је угледала Велику кнегињу у кострети и са веригама, која јој је без икакве љутње рекла само: "Душице, кад улазиш, требало би да покуцаш".

Богослужење у манастиру одликовало се нарочитом лепотом и побожношћу, што је била заслуга духовника којег је изабрала настојатељи- ца, свештеника изузетног по својим пастирским квалитетима. Ту су савршавали богослужења и проповедали реч Божију најбољи пастири и про поведници не само из Москве, него и из многих удаљених места Русије. Настојатељица је као пче-ла сабирала нектар са свакога цвета, како би људи осетили нарочити миомирис духовности. Марто- Маријинска обитељ је изазивала усхићење савре- меника, чему је доприносила не само лепота хра-мова, него и чудесан парк са стакленом баштом у најбољем стилу вртларске уметности XVIII и XIX века. Била је то јединствена целина спољашње ле- поте и унутрашњег склада.

Једна савременица Велике кнегиње писала је о светој Јелисавети: "Она је поседовала изузетну особину - да види оно добро и исправно у људи- ма и трудила се да то истакне. Такође, није имала високо мишљење о својим особинама... Код ње ни-је постојала реч 'не могу', и у животу Марто-Мари- јинске обитељи никада није било никакве малоду- шности. Тамо је све било савршено, како унутра тако и споља. И ко год је тамо одлазио, манастир је напуштао осећајући се чудесно".

Монахиња Љубов се сећала занимљивог слу- чаја који ју је довео у манастир 1912. године. Са 16 година она је пала у летаргијски сан, током кога је њену душу дочекао преподобни Онуфрије Вели- ки. Он ју је довео пред троје светих међу којима је препознала Сергија Радоњешког, док су јој двоје других остали непознати.

ПреподобниОнуфријејојјерекаодајепотреб- на у Марто-Маријинској обитељи.

Пробудивши се из сна, стала је да се распитује где се у Русији налази манастир посвећен Марти и Марији. Испо- ставило се да је једна њена познаница послушни-ца у том манастиру. Испричала јој је о обитељи и њеној настојатељици, којој је Љубов онда упутила писмо са питањем могу ли да је приме. Одговор је био потврдан. Када је по доласку у манастир ушла у келију настојатељице, у њој је препознала свету која је у рајској обитељи стајала заједно са препо-добним Сергијем. Када је пак пошла да узме бла- гослов од оца Митрофана, у њему је препознала светога који је такође стајао поред преподобног Сергија. Тачно шест година након тога виђења, Јелисавета Фјодоровна је претрпела мученичку кончину на дан обретења моштију преподобног Сергија Радоњешког, а отац Митрофан је касније примио постриг са именом Сергије у част препо- добног Сергија.

"Велика матушка"

Навикавши се од детињства на рад, Велика кнегиња је сама обављала све послове једнако као и било која друга сестра и није тражила никакве услуге од њих. Учествовала је у свим пословима обитељи, увек дајући пример осталима. Једном је тако настојатељици дошла послушница са мол-бом да пошаље неку од сестара да јој помогне око пробирања кромпира, будући да нико није био вољан да јој помогне. Велика кнегиња је без речи сама пошла да то уради. Видевши настојатељицу како пребира кромпир, постиђене сестре су се од- мах прихватиле посла.