.....- О
манастиру
.....- Фотографије
.....- Спот
О ЕВСТРАТИЈУ ДУГОБРАДОМ
Овај блажени отац се прво подвизавао у скиту Свете Тројице (Света Гора), који се налазио поред бродоградилишта манастира Св. Павла, а затим, отишавши одатле после смрти свога старца, прешао је у испосницу код Кавсакаливије и затражио да се придружи тамошњој монашкој заједници. Иако је већ имао 30 година, био је потпуно голобрад, као дечак. Због тога су му два брата из нареченог манастира рекла да не могу да га приме у монашку заједницу, зато што је голобрад. Пошто је овај остао упоран у својој молби, сажалио се на њега старац Келије и рекао му: «Ако желиш, остани, брате, а ми ћемо вечерас да одржимо целоноћно бденије Заштитници нашио и Старатељки Владичици Богородици, и ако она, премилосрдна, жели да останеш у њеном дому, пројавиће, како то само она зна и жели, своје чудо.»
Тако су одслужили бденије, а ујутру, гле чуда, показале су се прве длачице на Евстратијевом лицу, на велику радост и изненађење свих присутних. Истога дана како се на њему пројавило чудо, одмах су га радо примили у своју заједницу, пошто су се Сам Бог и Владичица Богородица заложили за њега.
Али, чудо се није завршило на овоме. Било је још чудесније што је његова брада временом толико израсла, да му је сезала до ногу, па су многи долазили и због тога да га виде.
Године 1864, пошто је избио озбиљан неспоразум између светогорских манастира због административних проблема, да би разрешио и смирио ситуацију, тадашњи гувернер Солуна, Хусни Пасас, дошао је у Кареју. Он је, као образован човек, желео да посети зграду Протата и да види чувене фреске солунског живописцаПанселина. Посматрајући их пажљиво видео је, између других фресака које су садржавале целу фигуру светитеља, и оне које су представљале преподобне Онуфрија Египатског и Петра Атонског, на којима су обојица имали браде дуге до земље. Њему је то изгледало невероватно, па је изразио своју неверицу у вези са тим, пошто је то окарактерисао као природно немогуће.
Представници Скупштине који су га пратили, због своје верске осетљивости, али и зарад историјске истине, уверавали су га да су преподобни управо тако изгледали и да може бити да је то природно немогуће, али да међу хришћанским монасима то није невероватно. А да би га сасвим у то уверили, додали су да постоји такав један монах и, ако је за то расположен, може следећег дана да га види. Пошто је овај изразио веома велику жељу, представници Скупштине доведу Евстратија у Кареју. Када се појавио пред гувернером, он затражи да му донесу столичицу високу један педаљ. Пошто се попео на њу, извади из недара браду, а она се просула и досегла до земље.
Пред тим призором гувернер је остао запањен, па, окренувши се оцима који су стајали око њега, збуњен, рече на турском: «Извињавам се, господо». Одлазећи, дао је старцу на дар три златне лире.
из књиге "Разговори са савременим светогорским старцима"