.....- О
манастиру
.....- Фотографије
.....- Спот
БЕСЕДА О ИСКУШЕЊИМА И О
РАЗЛИЧИТИМ РАЗЛОЗИМА ЗБОГ КОЈИХ
БОГ ДОПУШТА ДА БУДЕМО КУШАНИ
Оци, браћо и љубљени хришћани,
По сведочењу Свешош Писма и по учењу Светих Отаца, искуше-ња с којима се боримо у садашњем животу су многоврсна. Многи су и разлози због којих Преблаги и Премудри Бог допушта да будемо кушани на овом свету, на корист нашега спасења. Имајући то у виду, намислио сам да у овој беседи укратко прикажем различита искушења и њихове различите разлоге.
Искушења не долазе од Бога, јер - по сведочењу Свешош Писма
- Бо1не искушава никош (Јак1,13), него долазе од ђавола (Мт4,1-и),
од света (Мтб,2; 1.Сол2,б) и од наше искварене природе (Јак 1,14). Иако
Бог не искушава никога, ипак Он допушта, на ползу нашег спасења,
да будемо кушани због различитих разлога, и то:
- ако не би наилазио на тешке невоље и искушења, улењио би се,
падајући у неосетљивост и сасвим заборављајући Бога. Међутим,
ако буде упао у тешке невоље и искушења, видећи да је у опа-
сности да изгуби живот или душу, почеће да се моли с потпуним настојавањем и да из срца тражи Божју помоћ. Колико буде творио молитве с више настојавања, толико ће му се и срце више смирити (Свети Исак Сиријски, Беседа 31, стр. 110). Из Свешош Писма видимо да је и израиљски народ много пута стизао до неосећајности и до заборављања Бога. Али када је Бог допуштао да на њих дођу тешке невоље и искушења, онда су се ссћали и враћали се Богу, као што пи-ше: Када их иоТуби, шад Га шражаху, и враћаху се Бо1у (Пс77,37-38). Сам Спаситељ наш Исус Христос, дајући нам пример да у време тешких невоља и искушења хитамо к Богу молитвом, у време када су се приближавала Његова Света страдања, припао је на молитву Оцу и упорно се молио с крвавим знојем, говорећи: Оче мој, ако је моТуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али оиеш не како ја хоћу, неш како шм/(Мт 26,39). А цар Језекија, будући болестан и након што му је свети пророк Исаија прорекао смрт, имајући велику веру и наду у милост Божју, похитао је к Њему с молитвом и плачем великим; а Бог Господ, гледајући па његову усрдпу молитву, подарио му је још петнаест година живота (4. Цар.20,1 7).
8.Осми разлог због којсг смо, по допуштењу Божјем, искуша-
вани, јесте да се не бисмо погордили, него да бисмо пребивали у
понизности и смирењу. Видимо да је велики пророк и цар Давид
био напуштен од Бога, Који га јс оставио да падне у грех, јер беше
рекао у свом срцу: Нећу иосрпуши, из нарашшаја у нарашшај бићу
без зла (Пс9,27); и опет: А ја рекох у изобиљу моме: Нећу се иоколе-
баши до века (Пс29,7).
9.Девети узрок због којег смо, по допуштењу Божјем, искуша-
вани, јесте да бисмо од срца мрзели страсти и непријатеље који се
с нама боре. Јер заиста, ко од срца љуби Бога, осећа да ђаво и грех
хоће да га раставе од л.убави Божје, и с великим гњевом и свеште-
ном мржњом устремл^ује се на грех и на ђаволе, и савршено мрзи
ђаволе и страсти које они изазивају, по писаном сведочењу: Оне
који Те мрзе, Госиоде, омрзао сам, иошиуном мржњом омрзох их,
иосшадоше ми неиријашељи (Пс138,21-22). Ко љуби Бога има запо-
вест Божју да мрзи све што је зло пред Господом, по сведочењу које
вели: Који љубише Госиода, мрзише на зло (Пс96,10). Сећајући се
речи Спаситеља нашег Исуса Христа, Који вели: Не можеше слу-
жишидва шсиодара (Мтб,24), тај из свег срца мрзи ђаволе и постаје
заједнички непријатељ свих страсти, и распламтевши се љубављу
свога Саздатеља, труди се да Му служи са страхом и да Му се ра-
дује с трепетом (Пс2,И); знајући затим да ништа нечисто неће ући у Царство небеско (1.Кор15,50), стражи с великим старањем над со-бом и чува се свом силом свих душевних и телесних страсти које га спречавају да уђе у живот.
10.Десети разлог због којег смо искушавани јесте да бисмо били
опробани, и да би се видело да ли до краја поштујемо и љубимо Бо-
га. То нам показује Свешо Писмо, где пише: Ако усшане међу вама
иророк или који сне сања, и каже ши знак или чудо, иа се збуде шај
знак или чудо које ши каже, и он ши рече: хајде да идемо за друТим
бошвима, којих не знаш, и њима да служимо, немој иослушаши
шшо ши каже шај иророк или сањач, јер вас куша Госиод Бо1 ваш
да би се знало љубише ли Госиода Бош својеш из свеш сриа својеш
IIСве душе Својв (Зак.пон.13,1-3;Исаија8,19; Мт 14,24; 1.Јн4,2).
11.Једанаести разлог због којег смо искушавани јесте да бисмо
били подстакнути да строже поштујемо све Божје заповести и да
не преступимо коју од њих, ма била и од најмањих. Истина је да ко
се кроз искушења пречисти, одлучује се још јаче да поштује Божје
заповести; јер тај се сећа речи које је Господ изрекао Својим учени-
цима: да уче људе чувати све што им је заповедио (Мт28,20), као и
речи светога Јакова, који вели: Јер који сав закон одржи а сшреши
у једноме, крив је за све (Јак2,10).
12.Дванаести разлог због којега Бог допушта да будемо иску-
шани јесте да научимо расуђивати која је права врлина и, дакле,
да је не напуштамо и не паднемо у грех. Заиста, у сваком творењу
добрих дела расуђивање је велика ствар. По Светим Оцима "добро
није добро када се не твори добро" (Свети Јован Дамаскин, Чудесна и
душеиолезна беседа, Доброшољубље, том 4, стр. 194). Могуће је да се И ми
трудимо творити многа добра дела и уместо награде да имамо осуду
и стид пред Богом у велики дан Последњега суда. И то зато што Бог
не гледа толико на шта смо урадили, него на циљ с којим то чини-
мо. "Добро дело има тело и душу. Душа доброга дела је циљ с којим
се твори, а тело је само добро дело. Душа човекова одређује облик
нарави његовога тела; циљ доброга дела одређује облик творења
доброга дела... Циљ претвара добро дело у зло и зло у добро дело"
(Кириакодромион, Букурешт, 1857, стр. 280). Ако ЛИ се добро дело твори
с извесним злим циљевима, као на пример с циљем љубави према
таштој слави, добитољубља, љубави према напредовању у чину,
љубави према уживањима и другима сличним, онда та добра дела
прелазе на страну циља и постају подобне злом циљу с којим су тво-
рена. То показује и божански отац Максим Исповедник говорећи: "У свему што творимо Бог пази на циљ: творимо ли Њега ради или неког другог ради" (Доброшољубље, том 2, гл. 48, стр. 86).
13.Тринаести разлог због којег смо искушавани јесте да непре-
кидна борба постане за нас разлог за веће овенчавање. Ако, по
Свешом Писму, душшриељиви муж велика је разума (Приче 14,29),
онда се само по себи разуме да ће већу плату од Бога имати који
се с упорношћу буде трудио до смрти за умножење таланта који
му је поверен. Бог, будући свеправедан, праведно награђује подвиза-
вања оних што трпе сав труд творења добрих дела Његове љубави
ради. Такве и Свешо Писмо назива блаженима, говорећи: Блажен
је човек који ирешрГш нскушење, јер кад буде оиробан иримиће
венац живоша, који Госиод обећа онима који ш љубе (Јак1,12; Јов5,7;
ПричеЗЈ1;2.Тим4,8). Свети апостол Павле каже: Друшје слава сунид,
а друш слава месеца, и уру!« слави звезуа, јер се звезда од звезде
разликује у слави (1.Кор 15,41). А божански отац Јефрем Сиријски
показује да је то разликовање у слави разлика мере у којој ће умом
уживати у Рају они који се буду спасли (Ксссда о блажешш насељима,
манастир Њамц, 1823, том 3, стр. 46 49). Јср као што се свако ослађује
зрацима овога сунца по мери својс чистоте и моћи свога гледања,
тако ће и у будућем веку ски праведници сијати у радости, од које
се више неће раставл.ати, и снако ће, по својој мери, сијати од ми-
сленога сунца и, по достојности, бити причасник весеља и радости
и улепшаће украс свога вснца.
14.Четрнаести разлог због којег смо, с Божјим допуштењем,
искушавани, јесте да бисмо славили Бога, да бисмо се стидели зла
и греха, да не бисмо до краја ослабели духом и трпљењем. Спаси-
тељ наш Исус Христос јс рекао: Који ирешрии до краја шај ће се
сиасши. И опет: Триљењем својим сиасавајше душе своје (Лк21,19;
Мт 10.22). У уму правовернога подвижника треба увек да буду те речи
Спаситеља нашег Исуса Христа, ради храбрења у невољама и иску-
шењима до смрти. Читајући житија Светитеља Божјих, дивимо се
веома њиховом трпљењу и многим чудесима која су творили силом
Божјом. Али ја мислим да је највеће чудо које је творио сваки од
Светитеља било то, да је положио душу за Христа и да је претрпео
до краја. Каква је била корист Јуди што је био Христов ученик, што
је примио дар апостолства и чудотворства, ако је на крају продао
Господа? Или другима, о којима нам се казује да су имали узвише-
но живљење и дар чудотворства, ако су на крају отпали од вере
у јереси и грехе, не обративши се више покајању и правој вери? Дакле, блажена је заиста и преблажена душа која је имала праву веру и која је у уму и срцу одлучила да до краја претрпи сва иску-шења и невоље овога живота, Божје љубави и славе Његове ради.
15.Петнаести разлог због којег смо, по допуштењу Божјем,
искушавани јесте да бисмо се, будући уведени у борбу, навикли
да се не бојимо великих удараца који ће доћи на нас у часу смрти.
Прави војник, када га његов господар постави чак и на прву линију
фронта, не боји се, него има на уму да треба да умре на дужности
за одбрану своје вере и земље. Исто тако, и тим више, доликује
и духовном војнику. Такво је било срце светога апостола Павла,
спремно да живи и умре за Христа; зато је и казивао: Меније живош
Хрисшос и смрш добишак (Фил1,21).
16.Шеснаести разлог због којега Бог допушта да будемо ис-
кушавани јесте да бисмо, будући нападнути, стекли силу да раз-
ликујемо врлину од греха. Кроз борбу вођену умом свакога трена
против мамца греха и привољења греху, духовни војник осећа и
спознаје колико је добро дело драгоцено и вредно, и колико му је
труда и бдења потребно да би га постигао. Имајући пред собом,
с једне стране, три непријатеља: тело (Рим7,24-25), свет (Рим8,37) и
ђавола (Рим 16,20), који му се супротстављају у творењу добрих де-
ла; а с друге - имајући страх и љубав Божју, бори се свом силином
против свих искушења које доносе ти непријатељи и кроз ту свету
борбу постиже разазнавање добра од зла и познање разлике између
врлине и греха.
17.Седамнаести разлог због којег је допуштено да будемо иску-
шавани јесте да бисмо борбом и болом постигли врлину, да бисмо
је ценили и да бисмо је имали као сигурну и неизмењену. Негде је
речено да "новац који није стечен радом није цењен". Тако се догађа
не само с новцем, него и са свим што је добро које смо стекли без
труда. А све што смо у животу стекли са много страдања и бола
не можемо олако потценити. Због тога Преблаги Бог много пута
устројава тако да нам не пружи помоћ у добром, него нас оставља да
кроз много уложенога труда, дуготрајно, задобијемо благо добрих
дела, да бисмо умели ценити она због којих смо се много и тешко
трудили како бисмо их стекли.
18.Осамнаести разлог због којег смо искушавани јесте да се,
мапредујући у врлини, не бисмо надимали, него да бисмо се научи-
ли смирити се. Свака душа, творитељка доброга дела, замишља
умом да је нешто, да има нешто, да може нешто, и тако стиже до надмености и високог мишљења о себи. Знајући ту немоћ нашега ума, Свезнајући Преблаги Бог, по Свом човекољубљу, допушта да на нас дођу многе врсте искушења и опробавања, понекада чак ве-ома тешка и болна. Кроз те користи од опасности, мало-помало долазимо до познавања своје немоћи и ништавности. На тај начин, познајући да смо иишта и да не можемо ништа, приписујемо сва своја наизглед добра дела само помоћи Божјој, спасавши се тако од гордрсти, надмености и високог мишљења о себи и достигавши умеће смирења. 19.Деветнаести разлог због којег смо искушавани јесте да би-
смо, након што смо били кушани грехом, савршено омрзли исти.
Никада човек неће моћи да напусти тешки и смртни грех, ако га не
буде омрзнуо од срца потпуном мржњом (Ошачник, стр. 60). О томе
је нашироко говорено код деветога разлога.
20. Двадесети разлог због којег Ног допушта да будемо кушани
јесте да, поставши бестраспи, никада у животу не заборавимо своју
немоћ и силу Онога Који нам је помогао.
У погледу тих двадесет разлога које Бог допушта ради нашега искушавања нека се видс у Божанском Писму докази наведени у почетку, затим у Невиуљпвој борби, гл. 15. и у Доброшољубљу, том 2, Главе о љубави.
Љубљени верни,
Има још и много других врста искушења која нас пресрећу у овом животу, којима су сам Господ наш Исус Христос и Светитељи Његови били кушани (Је»2,18). Али Спаситељ није био кушан због претходно изнетих разлога, пошто је Он страдао будући без греха (Јев4,15). Спаситељев живот, и начин како је био кушан, били су и остају нам као пример који треба следити у невидљивој борби коју, уз Његову помоћ, водимо у садашњем животу, да бисмо се, сагле-давши Његова искушења и патње, трудили да Га, по својој моћи, следимо. Тако видимо да је Он, као и ми, трпео кушања од ђавола
(Мт4,1: Мк2,13; Лк4,2); трпео је ИСКушења ОД ЗЛИХ људи (Мт16,1; 22,18)
и од фарисеја (Мт 12,38; 16,1; Мк8,Иидр.); родио се у јаслама (Лк2,7) и живот Му је био угрожен од Ирода (Мт2,13); био је убог (Мт 17,24-27;
Лк8,23; 2.Кор8,9); НИЈе имао СКЛОНИШТе (Мт8,20; Лк9,58; 21,37) И био је стално угрожен од Јудејаца; био је кушан и трпео је глад (Мт4,1: Јн5,14); продао Га је Јуда (Мт26,21-25); трпео је искушења од Јудејаца (Мт19,38; Лк4,28); био је везан као ЗЛИКОВац (Мт26,47-56; Мк 14,43-49); био је бијен (Мт26,26) и исмеван (Мт26,68:27,27-31); био је ударан и пљуван ПО ЛИЦу (Мт 27,30; 26,67); крунисан ВСНЦем ОД трња (Исаија9,2-5; Мт 27,29) и у подсмеху назван царем (Мт 27,27; Мк 15,16); био је присиљен да но-
СИ Свој КрСТ (Јн19,7); био је ПОЈСН жучи И ОЦТОМ (Мт 27,34; Мк 15,23-26;
Лк23,2б) и распет између двојице разбојника (Мт27,38; Мк 15,29-32); био је вређан и поруган на Крсту од архијереја и војника (Мт 27.39-44) и умро је распет на Крсту (Мт 27,50; Мк15,37; Лк23,46; Јн19,30).
Такође су и Светитељи Божји, као Његови пријатељи (Јн4,14), трпели многа искушења и гадости у садашњем животу и изабрали су да им је боље трпети до смрти, него спријатељити се са светом и овим веком. Тако су страдали велики пророк Мојсије (Јев 11,25), древ-
НИ пророци (Дап7,52; Јев11,37), ГфОрОК Михеј (З.Цар.22,27), цар И Пророк
Давид (ПсЗО,15; 118,157), пророк Јеремија (18,18-20), тројица младића
(ДанилоЗ, 12; 4,5-7), СВ6ТИ апостОЛИ (Дап5Л8; 40,41; 14,5).
Исто тако су трпели искушења и невоље Јерусалимска црква (Дап8, 1), свети апостоли Павле и Варнава (Дап13,50), и опет свети Павле са Силом (Дап22,24; 2.Сол 1,4), преобраћени Јудејци (Јев1 0,32-34) и сви следбеници Христа и светих апостола, као и сви Божји Све-титељи од почетка света до данас, у разним боловима, невољама и патњама; трпећи с вером, уздали су се у Бога, Који ће сваком
платити ПО делима (Јев11,1-39; Јов 34,11; Приче24,12идр.).
Љубљени верни,
Са ово мало речи завршавам ову беседу о врстама искушења и о двадесет општих разлога због којих Благи Бог допушта да будемо кушани на овом свету на корист и спасење наших душа.
Свети Исак Сиријски, у вези са претходно изнетим, вели: "Под-вижници се искушавају, да би напредовали због свога искушавања; лењивци - да би чували себе од онога што их повређује; спавачи - да би се припремили за буђење; који су далеко - да се приближе Богу, а домаћи - да се уселе са смелошћу".
Дакле, све вас молим да ме не заборавите у светим молитвама, да бих и ја, грешник, имао трпљење у време искушења.
Амин.
БЕСЕДА О ИСКУШАВАЊУ МОНАХА И ХРИШЋАНИНА СА ОСАМ СТРАНА
Оци, браћо и љубљени хришћани,
Хотећи овога дана да, с помоћу Божјом, говорим о нашем свагда-шњем искушавању и о борби са искушењима овога века, намислио сам да у почетку подсетим на учење великога апостола Павла, ко-ји казује Тимотеју: Добар раш рашовах (2.Тим4,7); и опет: Бори се као добар војник Исуса Хрисша (1.Тим6,12), јер шфуан се војник не уилићеу иослове обичшп живоша, да биушдио војводи (2.Тим2,3-4). И опет: Сваки који се бори од свеЈа се уздржава (1. Кор9.25). А божан-ски Јов је рекао: Борба је човеков живош на земљи (Јов7,1: 14,4-5). У тој борби ми се не боримо тслесно, јер, по сведочењу светога апостола Павла, оружје нашеш војеканм није шелесно не!о силно Бошм за рушење. ушврђснм, обарајући иомисли и сваку охолосш која усшаје ирошив Гшзнанм Божијеш (2. КорН),4). Свети апостол нас учи како да се боримо у невидљивој борби, подстичући нас: Узмише свеоружје Божнје, да бисше се мо1ли одуиреши у зли дан, и одолевши свему, одржашк сс. Сшојше, дакле, оиасавши бедра своја исшином и обукшшт се у оклои иравде, и обувши но1е у ири-иравносш за јеваиђеље мира; а изнад свеш узмишв шшиш вере, о који ћеше моћи шнасиши све огњене сшреле нечасшивош; и кацшу сиасенм узмише, и мач Духа, којије реч Божија (Ефб, 13-17).
Значи, као што видимо, хришћанин и монах су духовни борци током цслога свог живота, од рођења до смрти. А пошто смо сви војници Исуса Христа од Светога Крштења, и сви смо примили оружје Духа Светога за духовну борбу, потребно нам је да спознамо вештину те невидљиве борбе, и са колико смо страна нападнути у својој борби свакога часа и минута. Велики наш учитељ и војник Христов апостол Павле, показујући да је своју борбу водио с вели-ким искуством и не изван циља, казивао је: Тако се борим, не као онај који бије вешар, него трчим ка циљу, ка свом позиву, то јест ка Христу (1.Кор9,2б: Гал2,2: Фил2,1б). И опет вели: Јер живећи у шелу, не војујемо ио шелу (2.КорШ.З).
Јер наша борба није ирошив крви и шела, неш ирошив ио1ла-варсшва, и власши, и шсиодара шаме овош свеша, ирошив духова злобе у иоднебесју (Ефб,12), и пошто се не увенчава сваки који се бори (1.Кор9,24), потребна нам је стално велика трезвеност и стара-ње у погледу мисаоних борби и у погледу ђавола који војују на нас, искушавајући нас са осам страна, као што следи: одозго и одоздо, с десна и слева, спреда и остраг, изнутра и споља. Свети Мелетије Исповедник тврди да кушање бива само са шест страна, али пошто та искушења долазе и изнутра, из срца, и споља, кроз пет чула, овде је, по сведочењу светога Никодима Светогорца, стављено са осам страна.
Даље ћемо, колико нам Благи Бог буде помогао, укратко пока-зати како бивају та искушавања.
Кушање одоз1о бива двојако. У првом реду то бива када започ-немо какво неразборито подвизавање, изнад својих физичких моћи, као што би било: превише тежак пост, предуго бдење, телесни под-виг (метаније, спавање на земљи, трпљење хладноће и друго слич-но). Проузрокујући тиме превелико слабљење тела, а прекомерним слабљењем чинећи га сасвим немоћним за творење телесних добрих дела, помућујемо ум у поимању онога што је добро (Свети Петар Дамаскин, Беседа о разборишосши, Букурешт, 1976, стр. 123; Свети Максим Исповедник, Доброшољубље, том 2, Друга стотина глава о љубави, стр. 65).
На други начин се искушавамо одозго, када будемо истражива-ли СвеШо Писмо изнад свога духовног узраста. Такво истраживање долази од гордости, и ако се неко не уздржи од тога, по сведочењу светога Јефрема Сиријског, стићи ће до лудости, до хуљења и до јереси (Беседа на иророка Илију, том 3, манастир Њамц, 1823, стр. 23). Свети Макарије Велики тврди да једна врста ђавола јесу и "фило-софи" и "богослови пакла" (Зборник о Исусовој молишви, том2). Они знају напамет Свешо Писмо и улазе у умове гордих и оних који истражују, учећи их Светом Писму, али не истини коју је утврдила Црква Христова, него криво и развратнички, наводећи тако дотич-не истражитеље и гордељивце да постану зачетници јереси, као Арије, Македоније, Несторије, Ориген и други, који су се, будући обманути од тих "богослова мрака", борили против Христове Право-славне Цркве и раставили милионе душа од истине, као што чине и данашњи секташи.
Свети Григорије Ниски вели да Свешо Писмо има "кости", то јест тврда места, и нико од оних који имају млечне зубе у свом поимању нека се не усуди да слама кости Свешош Писма, јер ће сломити детиње зубе свога ума и задобиће опасност уместо кори-сти (Тумачење Мојсијево1жишија). Свешо Писмо је бездани источник мудрости Божје, и из тога кладенца нам приличи да црпемо по ма-ло, да бисмо утолили своју духовну жеђ. Свешо Писмо је кладенац из којега мудар човек захвата ведром, затим из ведра узима бока-лом, из бокала чашом, и тако с мером пије и никада не покушава да одједном исцрпе цели кладенац или цело ведро.
Свешо Писмо је као духовно море без дна, и нико од оних који не умеју пливати по духовним значењима нека не покуша да се уду-би у њега изнад свога поимања, јер ће се утопити и погубити себе; а то се неће збити због мора, него због њихове дрскости и смелости према ономе што превазилази њихову моћ поимања. Ако су речи Свешош Писма, по сведочсњу Пресветога Духа, слашке већма од меда (Пс 118,103), онда нам је заповсђено да од тога духовног меда је-демо са уздржањем, као што јс писано: Сине, будеш ли нашао мед, једи самером (Приче25,28). Свети Григорије Богослов је упоредио ис-траживање Свешош Писма изпад мерс нашег поимања са понором, говорећи: "И разуларено гледаље ка оном што је узвишено може да нас гурне у понор" (ШеаТннЈпеч). Значи, оци и браћо, кушање одо-зго је двојако: било да узимамо на себе телесни подвиг изнад своје моћи, било да се са гордошћу дрзнемо истраживати Свешо Писмо изнад свога духовног узраста и свога разумевања.
Кушање одоздо. Одоздо се искушавамо када се лењимо и сво-јом вољом слабимо, не трудећи се у творењу доброг дела и Божјих заповести. На пример, неко, будући снажан телом и здрављем, скри-ва своју снагу и нсће да се по својој моћи труди у манастирском послушању; или ако је мирјанин, неће да се труди по својој моћи у добрим дслима, у посту, бдењу, метанијама, служењу ближњем, молитви, милостињи и другом сличном. Или, ако је књижеван и учен човек, лењи се да учи друге или да пише што је на општу ко-рист хришћанима.
Грех кушања одоздо Свети Оци називају и "грехом недостат-ка" (Свсти Никодим Снетогорац, Поука духовнику, нав. дело), јер се том лењошћу и нехатом свако од нас куша одоздо, то јест не трудимо се по својој телесној и разумној моћи да творимо добра дела. Тако лишавамо своје душе награде за добро дело, јер се не успињемо, творењем заповести Божјих и добрих дела, на меру саобразну нашој моћи, која нам и приличи, него остајемо доле због своје лењости и нехата за оно што је добро. Свако од нас је дужан да се успне до извесне мере у погледу творења добрих дела. Средњи пут је пут царски, а крајности припадају ђаволима (Свети Никодим Светогорац, Невидљива борба, стр. 91). Нека и свима нама помогне милост Божја да нађемо тај средњи пут у свему, по својој моћи.
Кушање сдесна. Сдесна се искушавамо такође двојако. Прво, ако будемо творили добро дело са злим циљем (Невидљива борба, гл. 31, стр. 91); а друго, ако будемо прихватили претварање ђавола у анђеоски лик, у светитељски лик или у лик Христа, Богомајке или иних небеских лица (Жишије Свешош Гршорија Декаиолиша, Букурешт, 1903, месец новембар 20, стр. 881-882). Божански отац Јован Лествичник вели да "ђаволи таште славе и гордости чине од слабоумних проро-ке" (Лесшвица, Поука 3). А велики апостол Павле нам показује да се сам сашана ирешвара у анђела свешлосши, а слу1е неираведносши (ђаволи) се ирешварају да су слу1е ираведносши (2. Кор! 1,14-15). Тако-ђе видимо у Ошачнику да су и неке с великим живљењем ђаволи обманули својим утварама, претварајући се у лик Христа или ан-ђела, и одвели их у погибељ. Дакле, сдесна се искушавамо било када творимо добро дело са злим циљем и не на славу Божју, било када прихватамо ђаволе под видом Светитеља, анђела, Христа, или под видом других небеских ликова.
Куишње слева. Слева се искушавамо када познајемо грех, али се по својој злој вољи одлучимо да згрешимо. На пример, неко зна да је грех красти, блудничити, опити се вином, псовати Светињу, светити се коме са злобом, или учинити било које друго зло дело, али се покрај свега тога препушта да га грех порази, и твори га са својом вољом и знањем. Значи, кад год познајемо грех а ипак се препустимо његовом мамцу и творимо га умом, речју или мишљу, онда искушавамо слева.
Кушање с лица или сиреда. То је када ђаволи јуришају на нас маштарјама и помислима о ономе што сматрамо да ће се догодити у будућности. На пример, када се смућујемо да ће наићи на нас каква опасност, каква штета, каква болест, да ће почети рат, да ће нас други презирати, да ће наићи смутње, да ћемо бити похарани, да ћемо осиромашити, када се неко узбуђује да неће успети на испиту или на судском процесу, и много друго слично. Те игре фантазира-н.а непријатељ доноси у наш ум с циљем да нас помути и да нас ирсстраши оним за што верујемо да ће наићи на нас. У погледу тих искушења која нам долазе с лица или спреда Свети Оци нам еаиетују да се сетимо речи Спаситеља, Који вели: Не бринише се, цакле, за сушра; јер сушра бринуће се за се. Досша је сваком дану .1.141 стна (Мтб,34).
Нама није дато да знамо шта ће бити с нама након сата, тим мање након дана, недеље, месеца, године или више година. Ко нам може поуздано рећи да ћемо дочекати сутрашњи дан? Јер било је доста њих који су увече легли и ујутру нису више устали. Дакле, знајмо јасно и памтимо да када се умом смућујемо због невоља и тешкоћа за које сматрамо да ће наићи на нас, онда се искушавамо с лица или спреда и, да нас то искушење не би поразило, рецимо када видимо да наилази на нас: Нека буде воља Госиодња!; или: Досшаје сваком дану зла свош!
Кушање осшрш. Остраг се искушавамо када нас ђаволи напа-дају мислима о оном што смо ми са страшћу чинили у прошлости, када смо били деца или млади, или о ма којем греху који смо учи-нили било давно, било недавно. Наше памћење је често потпомог-нуто фантазирањем о злим стварима које смо починили, особито када смо проводили живот безбрижно и без стражења над умом и маштом, кроз трезвеност нажње и кроз често призивање у мо-литви имена Господа нашсг Исуса Христа. "Машта је табла цара ума" (Свети Никодим Свстогорац, О чуаању исш чула, гл. 1, стр. 16). Она је међа између ума и осећаја, будући тананија од осећаја, али грубља од ума, по сведочењу светога Григорија Солунског. На тој табли или широкој дасци се записује, слика и као на меком воску урезује што смо видели, чули, мирисали, окусили или ухватили. Зато је с правом Аристотсл назива "општим осећајем", јер она сама садржи све ликове, све привидс и стања која су ушла споља кроз наших пет чулних органа (Свсти Никодим Светогорац, О чувању иеш чула, гл. 9, стр. 198-220).
Када нас ђаволи нападају искушењем острага, побуђују у нашем памћењу и машти све записано и замишљено у прошлости, током нашега страснога живота, и тиме нам помућују ум и осећаје, ако не будемо имали стражење ума. Свети Оци казују да је наша машта толико луда и толико слепа у поимању, да ако смо у детињству, у својој младости или пре много година погледали с мало страсти какво лепо женско лице, чак ако би та жена била умрла пре много година, и чак ако би неко, као доказ, из гроба донео њену лобању црну, буђаву и врло ружну, наша луда машта не би хтела да је спо-зна као што јесте, него би нам је осликавала исто онако како смо је знали док је била жива; уместо да нас остави да се користимо тим застрашујућим и ужасним видом мртве и труле лобање, она нас још напада виђењем које смо о жени имали у прошлости, док је живела.
Која ли лудост и слепило могу бити веће од ове? Па ипак, она истрајава да се јавља у нашем уму, ако се не будемо отрезнили умом и не будемо мислили на своју смрт, која ће после мало вре-мена нас довести до ругобе изгледа лобање коју смо видели. Зато су божански Оци назвали машту "мостом ђавола" (Свети Никодим Светогорац, наведено дело, гл. 9, стр. 211), јер ниједан грех не прелази с ума на осећаје, до само преко моста маште*.
Дакле, да бисмо победили у борби с последњим наведеним ис-кушењем, веома нам је потребна трезвеност пажње, размишљање о смрти, о паклу, и непрекидно настојавање на умној молитви на-шега срца.
Довде је изложено како смо искушавани са шест страна, по сведочењу светога Мелетија Исповедника. А пошто нам сва та ис-кушења долазе било изнушра, било сиоља, рецимо мало речи и о тим двема странама које употпуњују пређашњих шест.
Кушање изнушра. Изнутра се искушавамо покретањем страсти које излазе из нашега срца, по речи Спаситеља, Који вели: Јер из срца излазе зле иомисли, убисшва, ирељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, хуле (Мт15,19). Свешо Писмо нам показује да је наше срце дубље од свеш (Јеремија17,9), јер из њега извире бездани извор свих зала, када не буде чувано молитвом и покајањем; али и свих добара, када га будемо чували молитвом и истинским покајањем, са скрушеношћу срца и сузама (Приче4,23).
Будемо ли чували своје срце потпуним стражењем и молитвом, оно ће постати источник живота (Приче4,23); а не будемо ли имали свештено старање да га чувамо трезвеношћу и непрестаном моли-
ТВОМ, ОНО ће ПОСТаТИ СКВрНО И ИСТОЧНИК СМрТИ (Мк 7,21, 23; ЈевЗЛО).
Зато нас божански Оци уче да поставимо мисао за стражара "на дверима срца", да посматра лоповске помисли које долазе и да слу-ша шта, убитачне, веле и шта чине, и шта су сковали и смислили 1)аволи, који покушавају да обману ум утварама (привидима) (Свети Исихије, Доброшољубље, том 4, стр. 43). Исти Отац пустиње нас учи говорећи: "Рекао сам из искуства да је заиста велико добро да онај који хоће да очисти своје срце, непрестано призива Господа Исуса против духовних непријатеља" (Исшо, гл. 62, стр. 57).
Кушање сиоља твори се путем страсти које улазе у нашу душу кроз пет чула, или - како се још називају - пет прозора душе, о којима велики пророк Јеремија сведочи говорећи: Поие се смрш кроз ирозоре наше (Јеремија9,21). Тих наших пет чула јесу пет јармо-ва волова, које стално огледамо путем страсног робовања њима, и тако хоћемо да идемо на Вечеру Великога Цара (Лк14Д9). Тих пет чула је пет наших природних жљебова, кроз које ђаволи сипају у нашу душу свакојаке страсти и злобе. Зато нам је у свако време по-требно много трезвености и непрекидне молитве у срцу, да бисмо могли зауставити грехе који кроз њих долазе, и да бисмо се очи-стили милошћу и благодаћу Бога, Који ће нам увек помагати, ако Га у свако време будемо призивали с болом у срцу, и Њега будемо волели више од било чега створеног.
Љубљена браћо хришћани,
У закључку ове беседс, молим вас са смирењем, имајте милост и према мени грешнику, и помозите ми својим светим молитвама, да бих се и ја, сасвим лен>иви и небрижљиви за оно што је на спасе-ње, посрамио речи којс сам вам изрекао у вези са искушавањем са осам страна, и тако се и сам пробудио, да бих био бдитељ и марљив у призивању имена Господњег ради спасења.
Амин.
БЕСЕДА О ИСКУШЕЊИМА СМИРЕНИХ И О ИСКУШЕЊИМА ГОРДИХ
Бо1 се шрдима ирошиви а смиренима даје блашдаш.
(1.Пт5,5)
Оци и браћо,
Пошто сам у пређашњим беседама говорио о врстама искушења и о разлозима због којих Бог допушта да будемо искушавани, на ползу и спасење наших душа, овога пута сам намислио говорити о искушењима смирених и о искушењима гордих. Из онога што следи појмићемо јасно да Преблаги Бог не допушта да сви људи буду искушани једнако, него то бива с великом различитошћу и разноликошћу, по Његовој неизрецивој и уму недокучивој мудро-сти. Видећемо да на смирене и кротке и на оне који добро познају своју немоћ и ништавило, Преблаги и Премудри Бог не допушта превелика искушења и невоље. А на горде, охоле и надмене Бог допушта да дођу велика и тешка искушења и невоље, које су много пута изнад граница њиховога трпљења. И то Он чини с великом му-дрошћу и домостројем, да би њих привео к смирењу и понизности, да би спознали своју немоћ и ништавило на овој земљи и да би сви дошли на свети пут спасења.
О тој истини божански отац Исак Сиријски казује нам следеће: "Искушења која духовни жезал твори над смиренима, зарад напре-довања и раста душе, ова су: лењивост, отежалост тела, слабљење удова, чамотиња, помутња ума, привид телесне немоћи, умањење на-де, помрачење мисли, изостајање људске помоћи, изостајање онога што је телу потребно и друго слично. Од тих искушења човек стиче напуштену и беспомоћну душу и срце скрушено у многом смирењу. Кроз њих је искушаван неко да би дошао са чежњом ка Оном Који га је саздао. С њима су помешане утехе и насртаји, светлост и тама, борбе и потпоре и, укратко речено, тескоба и опуштање. И то је знак човечијег напредовања, помоћу Божјом.
А искушења која се по допуштењу Божјем творе над гордима, који се без стида уздижу пред Богом, ова су: искушења ђавола а која су изнад границе силе душе, лишење силе мудрости, брзи на-пад блудних помисли, који се допушта на њих ради смирења њихо-вога уздизања, брза гневљивост, жеља за образовањем и творењем сопствене воље, да се свађају, да прекоревају друге, да затим пре-коревају и сами себе, због тога се ниподаштавајући и жалостећи у својим срцима; (...) хулне помисли на име Божје, луда поимања достојна смеха и особито плача; да буду ниподаштавани од људи и да им чест буде погубљена, да их ђаволи срамоте и ругају им се на много начина, тајно и јавно; жеља за заједничким мешањем и проводима са светом; да увек лудачки говоре и оговарају, да у себи налазе одувек лажну обнову душе и пророштво од ђавола и да мно-го обећавају, изнад своје моћи. То су душевна искушења.
А у телесном погледу догађа им се ово: болни догађаји од којих се не могу више спасти, свагдашњи напади од злих и безбожних људи; падају у руке људима који их жалосте; срце њихово стално се покреће да отпадне од страха Божјега, без разлога, и неочекивано много пута напрасно; имају велике падове са стена, с високих ме-ста, или им се догађа друго што слично на повреду њиховога тела и душе. Лишени су помоћи оних који теше срце божанском силом, лишени су наде своје вере и, укратко речено, све што је немогуће и изнад моћи наилази на њих, спајајући се с њиховим слабостима.
Све што је овде изнето јесу облици искушења гордости. Да покажемо, међутим, и њихов почстак у човеку: када неко почиње да себе види мудрим. Од овога сс све претвара и мења у дотичном човеку у сва ова зла, ио мери у којој он прима такве помисли гор-дости. Дакле, из облика наших искушења треба да појмимо танана искушења наших умова. А будемо ли видели неко од ових искуше-ња помешано са опим овде изнетим, спознајмо да по мери у којој имамо таква искушсња, толико се и гордост јавила у нама" (Свети Исак Сиријски, наисдено дсло, Бссеуа 46. стр. 230-231).
Оци и браћо,
Ето колико су разноврсна искушења која по допуштењу Божјем долазе на нас, када не познајемо своју немоћ и ништавило. и када се пред Богом не смиримо свим срцем, на сваком месту, и у сваком времену. Ја грешник, који сам свагда пун гордости и слеп у позна-вању и противљењу тим искушењима гордости, да бих се кадгод спасао њиховога ропства, хтео сам да их ипак запишем овде - не по сопственом познању и искуству, у погледу којих сам сасвим убог - него из учења светога оца Исака Сиријског, испуњеног духовном философијом, који их је у опитности свога светога ума, безмолви-јем и чистом молитвом, спознао и оставио нама на општу корист. Буде ли неко пажљиво читао што је овде забележено, намах ће сам из свакоминутних покрета свога ума спознати да ли се искушава у поретку смиреноумних или живи у пределу искушења гордељива-ца; и тако ће се, клонећи се, са страхом Божјим, и једних и других, трудити ка исправљању.
Али чак ако смо искушани и једнима и другима, не треба да се обесхрабримо, знајући да наш Бог никако не жели смрт грешника. Док смо још у овом животу, упорном молитвом и истинским пока-јањем, будући потпомогнути милошћу и даром Божјим, можемо исправити свој живот и спасти своје душе. Јер ће наш Благи и Све-могући Бог, ако будемо из срца искали Његову помоћ, извући нас оковане оковима искушења и страсти, и неће постидети ниједнога од оних који Га заиста призову.
Амин.