.....- О
манастиру
.....- Фотографије
.....- Спот
АЗБУЧНИК БОГОЧОВЕЧНИХ МИСЛИ АВЕ ЈУСТИНА
АПОСТОЛСТВО
Апостолство се и састоји у томе: стално осећати себе посланим од Господа Христа, преноситељем Његове богочовечанске чудотворне свемоћи и спасоносног учења.
Лако је бити посланик човека, ма ког човека; посланик људи, ма којих људи. Али бити посланик Богочовека, то је страшно и величанствено: страшно по одговорности, величанствено по предмету посланства.
Апостоли су били скромни, са мрежом и рибарем Петром и његовом дружином, са Филипом и другима, прости људи, рибари, сељаци. Зашто њих културни људи, ето, толики свет образовани, две хиљаде година, зашто славите те просте богобојажљиве људе? Шта су учинили? То, браћо моја: допустили су и учинили да вером унесу себе Господа Христа, да пођу за Њим и да живе Њиме. Да Он постане центар, срце њиховог срца, срце њихове историје, њиховог живота, њиховог бића.
БЕСМРТНОСТ
Човече и брате, шта је твој живот на земљи без Вечног живота? Шта? Кратак период времена мука и несрећа и страдања и болова и болести – то је земаљски живот човеков без Господа Христа. А Бог донео нам Живот Вечни, и за тебе и за мене, и даје нам у Својој Цркви Своје Свето Причешће, кроз крштење, кроз веру, кроз љубав, кроз наду, све то Он, Чудесни Господ храни нашу душу бесмртном и вечном храном...нуди ти бесмртност и Живот Вечни.
Знај, брате и сестро: свако твоје добро и свако твоје зло бесмртно је. Јер твоје добро води у рај, твоје зло у пакао...Човече! Увек си бесмртан, увек си вечан, никад ниси смртан-не варај себе! И када тело заспи сном смрти-душа је вечно будна.
БЛАГОДАТ
У ту чудесну благодат ми имамо приступ вером, не нечим другим: не знањем, не имањем, не науком, не богатством, не звањем, нити ичим другим. А веру човек може имати само ако хоће, зависи од његове добре воље.
Шта је благодат? У најширем смислу: сам Господ Христос; затим његово свето Еванђеље, и све што је Он као оваплоћени Бог Логос донео човеку и роду људском. У томе је и изузетан мир, божански мир, који се са Еванђељем Христовим усељује у сваку душу која живи по Еванђељу. Нема правог мира без благодати Божије.
Невоље преобратити и преобразити у средства спасења, у подвиге спасења, то је дело благодати Божије.
БЛИЖЊИ
Кад је човек велики? Како човек постаје велики пред Богом? Служећи другима.
На сигурном си путу спасења ако спасавајући себе, спасаваш у исто време и ближње. Нико се не може спасити другачије него кроз ближње.
Ми служимо ближњем свом само онда када му помажемо да он развије у себи оно што је божанско и добро. Служиш брату свом и сестри својој кад их учиш правој вери, правој љубави еванђелској кроз доброту, сваким добрим делом. То је служење браћи.
БЛУД
Корен и узрок блуда је у духу; телесни блуд је само овештаствљење духовног блуда.
Блуд је „стари квасац“ од кога све тело људског бића ускисне злом, прљавштином, смртношћу, смрадом.
Куша те кушач страшћу блуда? Испуни ноћи своје и дане своје молитвеним бдењем.
БОГ
Вечност испуњена љубављу, то је Бог.
Један је пут ка човеку: Бог. Јер без Бога немогуће је ни прићи човеку, ни љубити човека, ни познати човека. Само Богом и у Богу човек постаје и диван, и силан, и вечан.
Све је од Бога ради човека.
БОГОЛИКОСТ
Ако се тражи непролазна суштина човекове личности, она је несумњиво у боголикој бесмртности душе. Сјединити ту бесмртност са бесмртним Богом смисао је и циљ постојања човековог на земљи.
У нашој боголикости је срж наше личности и срж наше слободе.
БОГОРОДИЦА
Ко је прави наставник, учитељ овога света? Господ Христос-једини Васпитач овога света, а после Њега и крај Њега Пресвета Богомајка. Она је главна Васпитачица рода људског. Показала је на Себи шта је савршено људско биће, и зато-Она је пример и углед свима нама. Зато је Она наша Наставница, наша Учитељица и наша главна и вечна Васпитачица да нас води путевима Господњим; да нас води путевима вршења заповести Господњих; да нас води из врлине у врлину, из једне свете еванђелске врлине у другу свету еванђелску врлину, из вере у љубав, из љубави у наду, из наде у молитву, из молитве у пост, из поста у милосрђе, милостивост и све остале еванђелске свете врлине. Она је та Васпитачица.
БОГОЧОВЕК
Бог Логос није постао ни Богоанђео ни Богохерувим ни Богосерафим, већ Богочовек. Тиме је уздигао човека изнад свих Анђела и Арханђела, изнад свих надљудских бића.
БОЛЕСТ
Последице грехопада по тело њихово биле су: болести, муке, смрт... Све те муке и невоље наваљене су на човека да он не би сувише високо мислио о своме достојанству и да би га стално подсећале на његову природу и чувале од већих грехова.
БРАК
И браку је циљ што и човеку као личности, што и жени као личности: да сав живот њихов буде свето и ревносно служење Богу, богослужење.
Престану ли муж и жена гледати на свој брак као на светињу еванђелску, у којој треба да остваре божански циљ свог живота, онда настају несугласице, расправе, раздвајање.
ВАСКРСЕЊЕ
Васкрсење се јавља као завршни моменат обогочовечења личности и познања.
Васкрсење је објашњење страдања, решење проблема страдања. Васкрсењем је Христос страдање учинио средством за оптимизам.
ВАСПИТАЊЕ
Циљ је еванђелског васпитања: јачати вољу код деце за све што је еванђелско, узвишено, свето. А да их тако изграђују позвани су на првом месту родитељи. Они да буду еванђелски углед деци у свему; а најпре: у еванђелском владању над собом, над породицом, над децом. Ништа не чинити што би децу нагонило да своју нежну и полетну душу троше у раздражењу, у љутини, и тако је огрубљују, осуровљују, освирепљују.
ВЕРА
Вера је лични сусрет са Христом, први лични сусрет грешника са Безгрешним, сусрет који неопходно значи негацију себе (огреховљеног).
Вера, то је птица са два несломљива крила: молитвом и постом.
А за веру није потребна велика школа, ни велика трговина, ни богатство, ништа. Само добра воља. Само добра воља да се верује у Спаситеља света Господа Христа.
Вера је глава и корен. Ако сачуваш њу, макар и све изгубио, опет ћеш све стећи са већом славом.
Све је могуће оном који верује-ето то је новозаветна антропологија, сва новозаветна наука о човеку.
Подвигом вере човек васкрсава себе из гроба егоизма.
ВОЉА
Воља је канал кроз који се грех улива у човека.
Господ спасава од греха-и твоја слободна воља.
ВРЛИНА
Како свете врлине подижу Рајску лествицу између Неба и земље, тако и греси наши праве лествицу ка паклу.
Молитвом сасушити страсти ума свога, постом сасушити страсти тела свога. А кроз ове две свете врлине раде и све остале свете врлине.
ГНЕВ
Гнев је пожар у коме гори душа; еванђелска кротост је сила којом се најуспешније гаси тај пожар.
ГОРДОСТ
Ништа убитачније по људе од знања без љубави. Оно води у основни грех: гордост. Све несреће у роду људском, и у роду демонском, дошле су од знања у коме нема љубави. Знати, а не волети, и бити горд, ето то је сав ђаво, сва његова филозофија, све његово царство.
ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС
Све што је у овом свету, ако није од Христа и са Христом-лаж је, обмана је, превара је.
Да није мог Сладчајшег Исуса-ја не бих имао тачку ослонца на овој планети; душа би моја ишчилела у безумљу.
ГРЕХ
Једино што у нама није од Господа јесу греси.
Отуда је основни грех света: неверје у Богочовека.
Нема малог греха. Сви су греси велики, и ако се не исповеде, сви су греси смрт души и вечног живота твог, ако их не исповедиш.
ДОБРО
Добро је оно што је Христово; ван тога нема истинског добра.
Ништа тако не обесцењује наше врлине и не надима нас као сећање на добра која смо учинили. То порађа двојако зло: чини нас нехатнима и гордима.
ДУХ СВЕТИ
Хришћанство је живот у Духу Светом, стога и непрекидно пројављивање Духа Светог и његове божанске силе. У томе је спасење и освећење и обожење.
ДУША
У видљивом свету нема вредности која је адекватна вредности људске душе, или вредности којом се душа може проценити и исплатити; она вреди више него сви светови скупа.
ЂАВО
Јер шта је ђаво? Ђаво је биће које живи грехом и смрћу. Ђаво је шаво грехом и смрћу. А човек-човек је човек Богом и бесмртношћу.
ЕВАНЂЕЉЕ
Еванђеље Спасово је савршена истина Божија о човеку и свету.
ЖЕНА
Само хришћанка је у истини добра жена и права жена. Откуда то? Отуда што је само Христово Добро-непролазно, бесмртно и вечно; што је само Христова Истина-непролазна, бесмртна и вечна, што је само Христова Правда-непролазна, бесмртна и вечна.
ЖИВОТ
Шта је живот у Христу и ради Христа? То је даноноћно живљење:»У труду и послу» на преображавању душе и савести и ума и воље од свега нечистог, греховног, смртног, ђавољег, у све што је свето, божанско, бесмртно, Божије. И то преображавање не само себе него и свију око себе.
Шта је циљ нашега живота? Циљ нашег живота да стекнемо што више Духа Светог, еда бисмо могли побеђивати сваки грех, свако зло, сваког ђавола у овом свету.
А наш живот на земљи јесте ношење Крста, страдање за правду Христову у овоме свету, али је срце наше увек пуно радости, пуно радости што Крст води у Васкрсење, и Вазнесење, и у Вечни Живот, кроз Истину Вечну у Царству Небеском.
ЗЛО
Основно је зло:определити се против Бога. У томе је порекло сваког зла: и оног првог, и оног последњег, и оног највећег и оног најмањег.
ЗНАЊЕ
Еванђелско је правило: нема самопознања без покајања. Покај се и познаћеш себе. То је једини пут ка самопознању, и другога нема.
ИСТИНА
Свака еванђелска истина успоставља по мало раја у души човековој; а када се скупе све у човеку, онда ту настаје сав рај, са свим својим вечним савршенствима.
ЈЕРЕС
Где нема Богочовека-нема Цркве; а где нема Цркве-нема Евхаристије. Све ван тога је-јерес, нецрква, антицрква, псевдоцрква.
КРОТОСТ
Кротост је: све што нас сналази примати с молитвеним расположењем као нешто што тако треба да буде по свемудром Божијем промислом о нама.
КРСТ ЧАСНИ
Јер када је Једини Човекољубац Крст Свој дао нама као свесилу, благословио као врховно средство освећења и свепобедно оруђе спасења, онда-добро дошла свака муко и свака невољо, јер си ми крстом Спасовим и лака и мила и спасоносна.
КРШТЕЊЕ
Светим крштењем ми смо «освећени у Христу Исусу». Од тада је наш позив-светост: да непрекидно живимо у светим еванђелским мислима, осећањима, расположењима.
ЛИЧНОСТ
Личност је нешто најбескрајније у свим световима, и зато најзагонетније. Зато је Бог хтео да зада загонетку која се не може одгонетнути на плану људског разума, онда је та загонетка-личност.
ЛОГОС
Јер живот по себи је толико тајанствен и загонетан-у суштини је од Бога Логоса-да нас кроз њега може водити само свемудри Бог Логос, који једини зна од врха до дна све тајне живота. Зато се у овом животу и може живети чисто и свето једино оваплоћеним Богом Логосом, благодаћу његовом. Само такво живљење је правилно, нормално, логосно и логично. Иначе, сваки други живот је и ненормалан, и неправилан, и нелогосан, и нелогичан. И у њему увек има неког гордог безумља и убитачног гордоумља.
ЉУБАВ
Љубављу се постиже не само тајна Бога и бесмртности душе, него и сваког створења уопште.
Људи највеће љубави су уједно људи највеће вере.
Нема смрти за љубав. Она је једина сила над којом смрт нема власти. Где је љубав, ту је већ бесмртност.
Зато је губитак љубави раван губитку душе, раван самоубиству, и човеково биће претвара у пакао.
МИЛОСРЂЕ
Милостивост и жалостивост-та у томе је цело Еванђеље Спасово; у томе сав однос Јединог Човекољупца према грешном роду људском.
Милост је добровољна туга, изазвана туђом невољом.
МИР
Нема мира људској души, осим Христа.
МИСАО
Тешко свакој мисли која се извије, преобрази у молитву.
МОЛИТВА
Молитва-хоровођа у хору врлина: она даје тон, она усклађује делатност сваке врлине.
Еванђелска је истина чим човек напусти молитву и пост-оставио је широм отворена врата своје душе за свако зло, за сваки грех, за сваку смрт.
Молитва-ето другог ока на твојој души.
НАУКА
Заиста су све заповести и науке људске «само по изгледу мудрост», а изнутра-пустош и смрт. Јер немају ни божанску истину, ни божанску моћ, да би нас спасле од зла, греха, смрти. А каква нам је корист од њих, када нас не спасавају од онога што сачињава највећу муку, највећи ужас, па и сам пакао за људско биће?
НЕБО
Тражиш ли небо на земљи? Ено га у Цркви. Црква и јесте небо на земљи. А у Њој: и земља на небу.
ОСУЂИВАЊЕ
Самоосуда је почетак спасења. Док не почнеш да осуђујеш себе ниси ступио на стазу спасења, ниси почео да се спасаваш. Тек када почнеш да осуђујеш себе, а то значи да престанеш да осуђујеш друге, крочио си на стазу спасења.
ПОКАЈАЊЕ
Ето, и ти имаш пасош за рај у својим рукама-то је покајање твоје.
Покајање је у ствари васкрсење душе у живот вечни и бесмртни.
ПОРОДИЦА
Породица-домаћа Црква. Хришћанска породица-отац, мајка и деца-слика су Свете Тројице на земљи.
ПОСЛУШНОСТ
Суштина послушности, и њена бесмртност и њена вечност, и њен рај јесте љубав. Љубав је увек радосно послушање свему што води спасењу, свему што гради спасење. То значи: свему Христовом, свему еванђелском.
ПОСТ
Прва врлина душе је смерност, а прва врлина тела је пост. Јер ништа тако не припрема душу и тело за царство небеско као покајнишка смерност и покајнички пост.
ПРАВДА
Шта је главни циљ људског постојања у овом свету? Правда Божија. То је објавио Богочовек:»Иштите најпре царство Божије и правду Његову»(Мт.6,33). У ствари, правда Божија и јесте царство Божије. Јер Бог царује правдом у свим својим световима.
РАДОСТ
Радост је бити човек само када је човек свим бићем духовно сједињен са Богочовеком.
РАЗУМ
Нема разума људског, па макар то био «разум разумних», којим се грех и смрт и ђаво не титрају као деца кликером.
РАЈ
И рај и пакао човеков почињу овде на земљи, да се после смрти продуже вечно у оном животу на оном свету. Шта је рај? – Рај је осећање Бога. Осећа ли човек Бога у себи, већ је у рају.
САЗНАЊЕ
Сазнање човеково: малени свитац у мрклој ноћи; наоколо свуда мрак и непровидна помрчина.
Пре свега, само наше сазнање, сами наши органи сазнања, сама наша апаратура сазнања, није ли по себи загонетка? И то загонетка коју смо помешали са грехом? Стакло које смо премазали блатом зла? Чистити га треба, и то чистити вером и осталим подвизима, све тако до Страшног суда. А онда ћемо потпуно сазнати и тајну нашег сазнања, и тајну самих предмета сазнања: „лицем к лицу“.
САОСЕЋАЊЕ
Ништа страшније по човека од неосетљивости и несаосетљивости. То је двоструко слепило: два ока на души, и обадва слепа.
СВЕТ
Шта је свет? Шта је земља? Море смрти, и ми људи дављеници у том мору.
Земља? Станиште и кушалиште.
СВЕТА ЛИТУРГИЈА
Света Литургија? Увек лествица, мост у небо. Сваки дан си на небу. Све што је у њој-намах те пребацује у онај свет, међу Анђеле и Светитеље. Свака молитва-зар није лествица душе у небо?
Света Литургија је непрекидно вршење спасења и обожења човековог бића.
СВЕТА ТРОЈИЦА
Ако би се Богочовеково Еванђеље свело на једну истину, она би гласила: Света Тројица је све у свему.
СВЕТЕ ТАЈНЕ
Главно правило: стално трчати ка мети. Како? Кроз свете тајне и свете врлине. То је правило нашег живота на земљи.
СВЕТИТЕЉИ
Сваки светитељ није друго до повраћени рај.
СВЕТО ПИСМО
Свето Писмо је књига која се чита животом-практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети.
СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ
Свето Причешће је свето учешће у Богочовеку.
СВЕТОСАВЉЕ
Светосавље је ентелехија, врховни принцип, животворни принцип и сила наше душе, наше историје, нашег народа, нашег човека; оно је душа наше душе, срце нашег срца, живот нашег живота. Разгранато, разлистано, расцветано и оплођено у младим душама, ово би убеђење гласило: светосавље је непресушни извор свих животворних, стваралачких сила наше народне душе, нашег народног срца, нашег народног живота, нашег народног прогреса, наше народне просвете, наше народне културе, једном речју: наше народне историје. Све што је истински велико, бесмртно и вечно, и у историји нашег народа и у животу сваког појединца, велико је, вечно је, само зато што је оваплоћење светосвског духа.
Прво начело светосавске филозофије света јесте: свет је богојављење. А друго-Човек је богослужење.
СВЕШТЕНИЦИ
Јер је сваки свештеник за мене-ходајуће Еванђеље, поновљено Еванђеље; ако то није, требало би да будеа ако то неће да буде, онда-није свештеник.
Чудно се ткиво тка на разбоју између неба и земље. Свештеници, ви сте главни ткачи!
Свештеников живот је непрекидно богослужење.
СВЕТОСТ
Наш позив је – СВЕТОСТ.
СЛОБОДА
Земља-расадник је добра и зла. И људи као расадиз овога света одлазе у онај свет, или у рај, или у пакао. Све зависи од наше слободне воље.
СМЕРНОСТ
Смерност је своје врсте свевидеће око душе, којим човек непогрешиво разликује праве од лажних вредности у себи и у свету око себе.
СМИРЕНОУМЉЕ
При употреби сваког духовног дара неопходно је да смиреност буде руковођа.
Јарам је Христов смирење.
СМРТ
Зашто је живот тежак човеку? Зато што је човек пронашао смрт и уселио је у себе и у сва бића око себе. А смрт је непресушни извор свих мука и свих горчина.
Јер, шта је смрт?Одсуство Бога. Ђаво је потпуна и савршена смрт, јер је сав без Бога.
СПАСЕЊЕ
Служити спасењу других помоћу еванђелских подвига, ето у томе се и састоји наше спасење.
Спасење и није друго до сједињење човека са Спаситељем кроз свете тајне и свете врлине еванђелске.
СРЕБРОЉУБЉЕ
Није среброљубив онај који воли новац и имање. Среброљубац је, рецимо, и научник који зури над књигом целог живота свог, нашао себи занимање и заборавио на Бога. То је среброљубље, то је лажни идол, то је лажно божанство.
СТРАДАЊЕ
За хришћанина страдања су чистилиште.
Душа без страдања ради Господа Христа-њива је непоорана.
Правда у свету иде на ногама страдања.
Страдање је вино којим Христос причешћује човека из путира љубави.
СТРАШНИ СУД
Мерило Његовог суда? – Христољубље.
Вера у Васкрсење Господње Страшни је суд за свакога хришћанина. Ако не верујеш, сам си себе осудио, ако верујеш, Господ Исус Христос, из велике љубави према човеку увешће га у Царство небеско и у живот вечни.
Свеправедни Господ дао је човеку власт да сам себи буде вечни судија. На Страшном суду, у присуству Безгрешног Судије, сваки ће човек речима својим, изговореним за живота на земљи, или оправдати себе или осудити.
ТЕЛО
Зашто ми је дато тело? Да буде храм Господу. А душа? Да буде свештенослужитељ, молитвеница у том храму. А очи? Светњаци.
ТРПЉЕЊЕ
Трпљење је еванђелски одговор на гоњење, јер се тако изграђује спасење.
ЋУТАЊЕ
Да бисмо дознали да је Он учио чак и онда кад је ћутао, не само кад је говорио; учио, час отварајући уста, час проповедајући делима својим.
УНИНИЈЕ
Какво униније-кад постоји Света Литургија?
ФИЛОЗОФИЈА
Покушавајући да човека објасни човеком, филозофија врши један необичан посао: огледа огледало у огледалу.
ХРИШЋАНИН
Шта је хришћанин? – Хришћанин је човек који доживљава Христа као свој живот, као своју душу, као своју савест, као свој вид, као свој слух, као своју истину, као своју правду, као своју љубав, као своју бесмртност, као своју вечност, као своју благовест, као свој рај, као своје све и сва у свим световима.
Сваки је хришћанин поновљено васкрсење Господа Христа.
ХРИШЋАНСТВО
Хришћанство је- Христос продужен у све векове.
ХУМАНИЗАМ
Човек је мера свих ствари. То је основно начело европске културе, начело формулисано од софиста, а усвојено и систематски примењивано од европског човека. На њему, као на дијамантском темељу, зида себе европско човечанство, а не слути да зида себе на динамиту.
ЦАРСТВО НЕБЕСКО
Царство Божије је унутра у вама. Унутра у вама, не у стварима око вас, не у култури, цивилизацији, градовима, планинама, мостовима, све су то мравињаци, мравињаци направљени од ђубрета и гноја. Царство Божије унутра је у вама, вели Спаситељ, у души вашој, богомилој души вашој... Ето, то је Царство Божије, то је зрно горишичино о коме се говори у Еванђељу, које је посејано, и то зрно горушичино нарасте. Како? Нарасте молитвом, постом, вршењем свих еванђелских заповести.
ЦРКВА
Када те земља измучи својим паклом, ти похитај у храм, уђи у њега и гле, ушао си у рај.
Црква је моћнија од неба, а ти си у Цркви. Богочовек је Црква. Црква је Богочовек. То је једина свеистина.
ЧОВЕК
Никад не заборављати ову истину: човек је онакав какав је његов однос према Господу Христу, Богочовеку и једином Савршеном и Правом човеку.
Ситнице су прогласили људи за главне циљеве свога живота у овоме свету, и пропаде човек.
Човек је божанско величанство на земљи... Човек је ходајућа жива икона Божија кроз овај свет.
И пут твој и мој, и пут свакога човека протеже се или од земље до Неба, или од земље до пакла. Трећег пута нема.